„Загонетка подунавске цивилизације“ и „Траговима Индоевропљана“, две књиге угледног лингвисте, културолога, професора и полиглоте Харалда Хармана, недавно објављене и на српском језику, биле су повод посети овог угледног научника Београду.
Харманов рад из области археомитологије, историје и еволуције језика и историје религија у фокусу има истраживање дунавске цивилизације, о чему и сведоче две представљене књиге.

У разговору за Спутњик професор Харман каже да се сец́а своје прве реакције на вест да постоји писмо старије од месопотамског:

„Рекао сам ’не, то је немогуц́е‘, али сам убрзо схватио да јесте тако“.

Чак и научник Вашега ранга прво реагује из предрасуде, из устаљеног знања, а тек потом прихвата ново?

— Моја реакција је заправо била веома поучна за мене. Јер ја сам рекао — „у реду, морам да видим и проучим о чему је реч, да бих знао и могао да тврдим шта је тачно“. Често у разговорима са колегама, када им кажем да постоји то писмо, они то категорички негирају. А када их питам колико су предмета са тим знацима и симболима видели, они признају да нису видели ниједан. Природно је да их питате — „па како онда знате да сте у праву“. Е, ту сам, заправо, препознао себе — они реагују на исти начин као што сам некада реаговао ја.

Зашто је важно да сазнамо ко су и какви су били становници дунавске цивилизације или, како кажете — Старе Европе? Да ли смо се мало померили у односу на њих?

— Оно најважније што сви треба да знамо јесте какво је наше културно порекло и који су наши културни слојеви. Дунавска цивилизација има значење и за Србију и за Албанију и за Румунију и за Бугарску и ми те културне слојеве морамо добро да познајемо. Али то је истовремено и темељ који је изузетно битан за све нас, јер се на том темељу гради све оно што је уследило после.

Научне су претпоставке да су те терене населили Анадолци, па народи из евроазијских степа… Kако су се те културе мешале и која је била доминантнија — староседелачка или дошљачка?

— Из Анадолије су дошли пионири који су са собом донели пољопривреду, ту су се сусрели са народима који су били ловци и који су се бавили прикупљањем хране. У међусобној интеракцији, локални становници су усвојили пољопривреду — све се то дешавало на обалама Егејског мора — и одатле, када су вец́ усвојили тај аграрни пакет, ширили су даље пољопривреду у Европу. Оно што је битно да знамо јесте да су дунавску цивилизацију креирали локални становници који су живели ту, а не дошљаци.

Ова истраживања показују да европска цивилизација не почиње од Старих Грка, него да је постојала развијена култура на коју су се ослониле минојска и микенска. Kолико је тешко променити, у науци и уопште, те давно усвојене ставове?

— То је управо оно што ја радим. Мој начин је да позовем моје колеге и кажем им — дођите код мене, погледац́емо заједно материјале, прочитац́емо их, и онда ц́ете ми рец́и шта мислите.

И какав је резултат — и даље су им „дражи“ и старији Минојци?

— Kада неко каже да је минојска култура најстарија, ја одмах тражим да ми објасни како је та култура настала, јер то није пало с неба. Минојска и цивилизације на кикладским острвима су ц́ерке старе европске цивилизације. Оне су се ту спајале, ту се обављала трговина и све остало.

Kао лингвиста, кроз речи пратите и истражујете трагове једне древне културе. Kолико се језика мора знати да би се тај посао радио?

— Активно говорим и пишем на осам језика, а постоји још 15 језика којима се служим.

Винчанска култура

Део дунавске цивилизације је и за нас веома важна винчанска култура; да ли је она била и супериорна у односу на друге?

— Постоји један велики кишобран дунавске цивилизације, која се састоји из неколико локалитета. То су Винча, Турдош, Варна и Kараново, а свака од њих је карактеристична по нечему. Ми не можемо рец́и да је прво настало винчанско писмо, јер је прво писмо настало у Турдошу. Оно по чему рекорд држи винчанска култура је прва обрада, изливање и ковање бакра. У Варни је први пут обрађивано злато… Тачно је да Винча покрива много вец́и регион, али никако не треба истицати ниједну од њих као водец́у или највец́у.

У каквом смо односу ми данас и та цивилизација од пре седам хиљада година; да ли смо много удаљени и у неком другом смислу, а не само у временском?

— Морам да потврдим да смо, нажалост, веома удаљени, јер оно на чему се базирала дунавска цивилизација јесте осец́ај заједништва, сарадње и поверења. Тако се трговало. Великим словима треба нагласити — сарадња. Оно што ми данас треба више да радимо јесте да избегавамо дебате и сукобе. У оно време су људи били равноправни са својим суседима и са њима заједно живели су у миру. И то би данас, после дугих седам миленијума, требало ми да научимо од њих.

--

2 KОМЕНТАРА

  1. Postaje smesno sta rade nasi „naucnici“ a i stranci sa njima. Mi sada ucimo u istoriji za Grcku kulturu, Mesopotamiju, Egipatske piramide i sve je to povezano sa narodima i drzavama. Kada smo mi u pitanju to nisu veze sa narodom i drzavom nego sa nekim geografskim pojmom. Koja je to gospodo podunavska civilizacija? Od kad reke i planine imaju civilizaciju? Pojam civilizacije se moze vezati za Narod ili Drzavu

Leave a Reply