Током девет година с гувернерком Јоргованком Табаковић на челу, Народна банка Србије је у потпуности испунила своје законске циљеве, поручују из НБС.

Постигнута је и очувана ценовна стабилност и ојачана је финансијска стабилност. Тиме је, кажу, омогућено да наши грађани и привреда лакше послују и планирају, као и да се економија на здравим темељима даље развија.

  • Након што су затечену високу инфлацију у року од годину дана спустили на низак ниво, већ осам година чувају је на просечном нивоу од око 2%;
  • Током девет година динар је ојачао за 0,9% према евру, а у исто време Народна банка Србије на девизном тржишту нето је купила 3,2 милијарде евра, од чега у текућој 2021. години 745 милиона евра;
  • Бруто девизне резерве су, према последњим расположивим подацима (4. август 2021), достигле рекордан ниво и износиле 14,7 милијарди евра, чиме су од августа 2012. године повећане за 4,6 милијарди евра, док су нето девизне резерве у истом периоду више него удвостручене;
  • Девизне резерве у злату од 36,7 тона чине 12,4% укупних девизних резерви на крају јула, док су крајем 2012. чиниле свега 5,7% укупних девизних резерви земље. Од краја 2012. године до данас увећане су за преко 21 тону, чиме су више него удвостручене, док је њихова вредност утростручена – са 0,6 на 1,813 милијарди евра;
  • Динарска штедња је премашила 100 милијарди динара и, с рекордних 100,5 милијарди динара на крају јула 2021. године, за око 6 пута већа је него 2012. године;
  • Са затечених око 20% (петина активе банкарског сектора), учешће проблематичних кредита у укупним кредитима банкарског сектора до јуна 2021. године, упркос пандемији, свели су на 3,6%;
  • Каматне стопе на нове динарске кредите привреди ниже су за око 14 процентних поена, а становништву за преко 12 процентних поена него на почетку ублажавања монетарне политике из маја 2013. године (а након стављања инфлације под контролу);
  • Услови финансирања државе на домаћем и међународном тржишту знатно су повољнији – на пример, каматна стопа на десетогодишње државне динарске хартије од вредности износи 2,5%, наспрам 13%, колико је износила у октобру 2014, када су први пут емитоване;
  • Трошкови камата и курсних разлика српске привреде у односу на 2014. годину, закључно с 2020. годином, нижи су за 278 милијарди динара (за 72%);
  • У односу на 2012. годину број Дина картица је удвостручен;
  • Просечан број трансакција грађана и привреде који се на недељном нивоу обради у свих шест система Народне банке Србије износи преко 6,5 милиона;
  • Пре девет година, премија ризика Србије била је за 250 базних поена изнад индекса ЕМБИ Глобал за дуг у доларима. Након девет година, премија ризика Србије не само да је смањена за око 420 базних поена већ је за око 180 базних поена испод нивоа индекса ЕМБИ Глобал за дуг у доларима;
  • Прилив страних директних инвестиција од почетка 2013. године износи 22 милијарде евра, уз њихово растуће учешће у бруто домаћем производу током година;
  • Извоз робе из Србије је удвостручен – са 8,4 милијарде евра у 2012. години на 16 милијарди евра 2020. године (која је била под утицајем пандемије), док ове године очекујују да достигне око 20 милијарди евра (раст за око 140%). Ако томе додамо и услуге, извоз је повећан с 11,5 милијарди евра на око 27 милијарди евра, колико очекују за ову годину (раст од 135%). У исто време покривеност увоза извозом повећана је за око 20 процентних поена;

Подсећају и да је, због доприноса стабилизацији и расту српске економије, лондонски месечник Тхе Банкер прогласио гувернерку Јоргованку Табаковић за најбољег гувернера на светском нивоу и за најбољег европског гувернера за 2020. годину. Народна банка Србије је и добитник награде Града Београда – „Херој Београда“, јер је беспрекорним функционисањем у време пандемије коронавируса сачувала финансијску стабилност у Србији, наведено је у образложењу.

Leave a Reply