Након покретања теме разграничења са Албанцима политичари су се поларизовали, и то не по моделу власт-опозиција, већ у оба табора видимо и поборнике и противнике идеје јасне поделе територија између Срба и Албанаца. Међутим, мислим да је та подела настала само због збуњености и лошег тумачења свих или готово свих политичких чинилаца.

Као да су редом сви разумели да је потребно, не дај боже, поделити Космет. Пу, пу, померите се с места! Сваком здраворазумном, моралном и освешћеном Србину тако нешто не би пало на памет, ако не због страха од несреће која би се могла примити на свакога ко тако бесрамно пљуне на наслеђе свога рода, оно бар због чињенице да би одрицање од дела територије Републике Србије било директно гажење и законом кажњиво кршење устава који је на снази.

Дакле, да прецизирамо – НИКО није потегао питање поделе Космета, већ разграничења са Албанцима. Ево како сам ја то разумео и зашто сам за! Многи српски средњовековни градови се налазе под контролом Албанаца, који су ни криви ни дужни пре нешто мало више од једног века уз државу добили на управу и средњовековну српску престоницу Светог краља Јована Владимира. Ето, ако је на пример тема разграничење, мислим да је важно да у склопу нових кројења балканских граница Скадар поново буде део српске државе. Простори Дукље вековима су припадали Србима, а како у данашње време није могућ заједнички живот Албанаца и Срба, ето прве тачке за преговоре о разграничењу, тачке која може да гласи – за колико година ће се Скадар поново наћи под управом Срба?

Како сада гледате на идеју разграничења? Што се мене тиче, граница модерне Србије могла би се протегнути најмање до Елбасана, јер је сасвим природно да Србија закрили све своје светитеље, а у том граду у близини Тиране и дан-данас поменути краљ Јован Владимир својим моштима јасно исцртава непомирљиве границе. Но важно је разумети да се ја залажем искључиво за дијалог са Албанцима на ту тему, никако за некакав рат, јер доброг рата нема, као ни лошег мира. Ја сам овим редовима само желео да свима проширим видике на тему разграничења, јер ми и иза Кошара имамо штошта своје, српско, свето, само смо мало заборавили, а свој поглед свели на кратковидост. Пребацимо погледом Проклетије, јер разграничење није тема за шетњу крај Ибра.

Бошко Козарски

Advertisements