Миленко Павловић, командант 204. ловачко-авијацијског пука, жртвовао се да би спасао млађег колегу сигурне смрти која га је чекала у неравноправној борби са НАТО авијацијом.

Миленко Павловић, Фото: Приватна архива

Када је 4. маја 1999. стигло наређење о полетању на НАТО авионе који су надлетели Ваљево, Павловић је дежурао на измештеном командном месту у Старој Пазови. Јавио је свом заменику да по сваку цену задржи млађег колегу да не полети и кренуо ка Батајници.

Пришао је авиону и рекао: „Мајку вам дечју, нећете ви да гинете, ја ћу!“ Извукао је из кокпита младог пилота и одлетео пут родног краја.

Борба се одвијала над Ваљевом, само 50 километара од Павловићевог родног Горњег Црниљева, а када се на небу, пред великим бројем очевидаца, појавила ватрена кугла, Ваљевци су помислили да је погођен НАТО авион.

Ускоро, међутим, стигла је вест да су у Петницу пали остаци нашег “мига 29”.

https://www.dailymotion.com/video/x2q1bru

Миленко Павловић се није катапултирао. Одмах по полетању, отказао му је генератор наизменичне струје, чиме је практично остао “слеп”, јер му није радио радар, а против себе је имао 16 НАТО ловаца у налету на војну фабрику “Крушик”.

У први мах успео је да их растера, али су га погодиле ракете са холандског Ф-16 из реона Тузле.

Био је то последњи Миленков лет, и последњи лет до краја НАТО агресије – до тада је уништено 11 „мигова“, шест у ваздуху и пет на земљи.

Павловић је постхумно одликован Орденом за храброст и Златном летачком значком.

Извор: alo.rs