Српском народу се одавно није десило једно овако велико фудбалско чудо као што је побједа Црвене Звезде над Ливерпулом прошлог уторка, нити смо дуго, дуго имали оваквог хероја какав је Милан Павков! Мислим, ”Ноле Србине” теби свака част, одбојкашице су најбоље на свијету, кошаркаши са трећом поставом вицешампиони Европе – али фудбал нам је недостајао! И то баш онај, да ми ”гробари” не замјере – у ”црвено-белим” бојама.

Јер су нам се гени навикли да најљепше и најважније голове и фудбалске побједе гледамо од наших фудбалера који носе Звездин дрес! Од побједа над Ливерпулом, Арсеналом и Реалом 70-тих година прошлог вијека….преко историјских утакмица са Реалом, Интером и Миланом 80-тих, до …зна се….свјетске и европске титуле фудбалера Црвене Звезде 90-тих година 20.вијека.

Па од када је формирана Лига шампиона у фудбалу, и истовремено са тим оборено правило да нaши домаћи играчи не могу вани прије 27.године живота – изгледало је да ми више немамо шта да тражимо у европском клупском фудбалу, а сљедствено томе и репрезентација је почела да губи на снази. Звездина титула из 1991. и четвртфинале са Аргентином на Мундијалу 1990. дјеловали су нам, до јуче – као бајке из прадавних времена.

Партизан је мушки одиграо неколико својих издања у Лиги шампиона, па чак и једно европско прољеће, – али нам је недостајла Звезда. И већ прошле године је било јасно, да је њен наступ у Лиги Европе повратак српског клупског фудбала у форми побједника – а не само учесника ( побједе над Келном и реми са Арсеналом у Лондону ). А ове године – улазак у Лигу  Шампиона и песимистичке прогнозе: шта има да тражимо против ПСЖ, Наполија и Ливерпула?

И заиста – немаш шта да тражиш, ако нијеси Црвена Звезда. Јер играли су ово такмичење и Динамо и Марибор и Партизан, са ових екс-Ју простора… и не само што нијесу прошли групну фазу, него нијесу имали ни једну једину побједу. А – ако си Звезда, онда имаш тај осјећај за европске величине, онда те они не препадну – него мотивишу да даш све од себе, и да изродиш једног таквог јунака као што је Милан Павков!

Не живи се од старе славе! Стара слава те мотивише да данас, овдје и сада, будеш најбољи могући. Она ти да крила да, ако носиш црвено-бели дрес, и ако играш против Ливерпула на Звездином стадиону – скочиш више од свих одбрамбених играча актуелног вицешампиона Европе, и покажеш им гдје су дошли, и да са Београдом нема шале.

Утакмице у Паризу и Ливерпулу су показале колико ко вриједи на фудбалском тржишту, и колико је Звезда још ”мала” за европске ајкуле. Е – утакмица у Београду је показала колико је српско срце и какви су све домети српских момака када истрче на терен ношени Његошевим стиховима ”Нека буде што бити не може”!

loading...