На данашњи дан 1934. године у Марсељу, Француска, убијен је Витешки краљ Александар I Карађорђевић, Врховни командант славне Српске војске, победнице Балканских и Првог светског рата, осветилац Косова, ослободилац Старе Србије, ујединитељ Срба, Карађорђев праунук, потомак славног Његоша и Светог Петра Цетињског, шеф Мале Антанте, обновитељ Српске православне цркве, домаћин највећем броју царских руских избеглица у Европи и најмоћнији српски владар после цара Душана.

Краљ Александар је друга жртва наци-фашизма у Европи, након аустријског канцелара (иначе великог антисемите и екстремисте) Енгелберта Долфуса, који је убијен само четири месеца раније исте године.

Српски народ практично од тог кобног 9. октобра 1934. године, па све до данас није чуо за неку добру вест на националном плану, нити се до данас појавио српски политичар који би бар приближно могао да оствари утицај у свету какав је имао наш убијени краљ.

Иако је, услед утицаја комунизма и усташтва, краљ Александар најоклеветанија личност наше модерне историје, он је заправо био најцењенији европски владар и војсковођа света свога времена, након Великог рата.

Својим генијалним планом оснивања Мале Антанте и Балканског савеза са Грчком и Турском, краљ Александар се увелико спремао за одбрану државе од немачке инвазије за коју је знао да долази као највећи изазов српском народу. Уз то припремао је и народ кроз делатност организација као што су били: Соко, Четници, Скаути, Народна одбрана (посебно са задатком науружавања и обуке српског народа у мешовитим срединама).

Пред пут у Марсељ, се по сведочанству Светозара Прибићевића, спремао за разлаз са Хрватима и стварање српске државе на границама 7 од 9 већински српских бановина (уз додатке) које је створио у својој Краљевини.

Тог октобра 1934. године ишао је у Француску како би учврстио своју визију Мале Антанте као главну брану будућој немачкој експанзији.

Нашег краља, заједно са француским шефом дипломатије Жан Лујем Бартуом, убиле су у Марсељу хрватске усташе, који су платили резигнираног бугарског терористу и плаћеног убицу терористичке организације ВМРО Величка Димитрова Керина из Пазарџика у Бугарској да то учини. На самом месту убиства, грађани Марсеља су буквално као крмка линчовали голог бугарског терористу, који је тако одмах добио смртну казну пре било каквог суда.

Оно што данас знамо је и да су у атентат биле умешане и фашистичка Италија, нацистичка Немачка, као и Мађарска али на жалост и на срамоту Француске Републике, никада до краја није спроведена истрага овог убиства, а архивска грађа у Француској везана за ово убиство још увек је запечаћена и недосупна јавности. Ми и дан данас чекамо да се отворе француски архиви како би сазнали пуну истину о овом судбоносном догађају за српски народ. Моћни српски монарх на челу једне велике европске земље, којом је управљала српска буржоазија, сметала је многима.
Убиство краља Александра је био највећи шок за српски народ пре Другог светског рата, а Срби су свог краља испратили са незапамћеном помпом и изливима искрене туге. Само чињеница да је српски народ на коленима, клечећи, био поређан од Београда, па чак до Тополе и тако испратио ковчег са телом свога краља и врховног команданта из Светског рата довољно говори о емоцијама какве су тада владале међу Србима.

Нажалост, данас унуци и праунуци тих људи који су клечали пред посмртном одром свога краља и врховног команданта, сматрају да је он једини кривац за све недаће које их погађају, па га оптужују и пресуђују му и горе од оних који су га убили или оних који су покушали да избришу успомену на њега.

Оптужују га да је он сам створио Југославију што није тачно, јер најпре ниједан српски политичар (осим Јаше Томића), генерал, професор, владика итд. није био против стварања Југославије, нити је било када током Версајског процеса Србима нуђена било која опција стварања Србије у границама српског етничког простора.
Задојени удбашком пропагандом и полуистинама, Срби су данас од краља Александра створили најоклеветанију историјску личност (уз наравно Дражу Михаиливића и Николу Калабића), а све што им је хрватски комунистички диктатор и каплар из вражје дивизије Јосип Броз Тито замесио, пребацују на краља Александра.

Ипак, иако жестоко оклеветан, краљ Александар наставља да живи у срцима оних часних Срба који су свесни његове историјске величине и невероватног поштовања које је уживао код својих ратних другова Солунаца са којима је у првим борбеним редовима делио корицу хлеба.

Послушајмо како се Свети владика Николај охридски и жички сећао нашег краља:

Нека је покој души и вјечнаја памјат нашем витешком краљу Александру I Карађорђевићу, ујединитељу српског народа!

--

1 KОМЕНТАР

Leave a Reply