Ритуал паљења „вечне ватре“ у Москви и дан касније у Београду представља показивање меке моћи Русије, с једне, а с друге стране, узмицање српских званичника након снажног проамеричког искорака учињеног 4. септембра Вашингтонским споразумом са одлазећим председником Доналдом Трампом.

То се може закључити по тумачењима из дипломатско-безбедносних кругова, као и по временском распореду догађаја, те његовим учесницима у Москви и у Београду.

Паљење „вечне ватре“ било је планирано још за 28. октобар, када је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров требало да посети Београд.

Тада је био ближи датум ослобођења Београда у Другом светском рату, 20. октобар, него сада у уторак, када је Лавров посетио Србију.

Поред јасне симболике, која се односи на сећање на заједничку борбу совјетских војника и српских, односно југословенских партизана, против нацизма и фашизма, такав гест Москве има и врло јаку политичку димензију.

Лавров и Вучић су, подсетимо, заједно присуствовали „паљењу пламена“ код споменика Вечна ватра на Спомен-гробљу ослободилаца Београда.

Истовремено је преко видео-бима пуштен и снимак са сличног догађаја који се одиграо у понедељак у Москви.

Пламен је у Београд „донет“ бакљом у авиону руског Министарства одбране.

Сматра се да није случајност што је церемонију у Москви предводио баш Сергеј Наришкин, председник Руског историјског друштва и директор Спољнообавештајне службе Русије.

У том контексту, истичу да је Наришкин „одличан познавалац Србије и Западног Балкана“, те да је и писао предговоре за поједине књиге српских писаца које су превођене на руски језик.

„Наришкин веома добро познаје ситуацију у Србији а и шире у овом региону. По правилу, од доласка руског председника Владимира Путина на власт људи који се интензивно баве Србијом су представници структура безбедности, рецимо, пре Наришкина за то је био задужен Сергеј Шојгу, а пре њега Дмитриј Рогозин. Kремљ примењује наведену праксу јер сматра Србију и Западни Балкан спољним бедемом своје одбране, односно верује да ако изгуби утицај на том простору, мораће да се још више са Западом надмеће за своје непосредно суседство, укључујући Молдавију и Украјину“, прецизира извор Данаса.

Поред Наришкина церемонији у понедељак су присуствовали и начелник Главног војнополитичког директората Оружаних снага Русије генерал-пуковник Андреј Kартаполов, шеф Росотрудничества Јевгениј Примаков, директор Четвртог европског одељења Министарства спољних послова Јуриј Пилипсон и специјални изасланик председника за међународну културну сарадњу Михаил Швидкој.

Примаков се однедавно налази на челу организације Руска сарадња, под чијом надлежношћу су руски културни центри задужени за ширење „меке моћи“.

Нашој јавности је познат и као унук руског премијера Јевгенија Примакова, који је окренуо авион и отказао посету САД када је почело НАТО бомбардовање СРЈ.

Такође је недавно био тема политичких сукоба у Србији, када је пренето да је долазио да интервјуише Александра Вучића и да га наводно пита да направи прелазну владу са опозиционом групацијом Савез за Србију која се у међувремену распала.

Његова појава на видео-биму се тумачи поруком Вучићу да евентуалну личну нетрпељивост мора да остави по страни.

Kако објашњава један дипломата за Данас „Русија, за разлику од Европске уније, не може или неће конкретније да помогне Србији донацијама за здравство, инфраструктуру, или развој локалних самоуправа, па онда симболичким гестовима, попут паљења Вечне ватре и изградње споменика, показује да, ипак, нешто конкретно чини“.

Према доступним информацијама, иницијатор изградње спомен-обележја Вечна ватра на Гробљу ослободилаца Београда на коме пише: „Нико није заборављен, ништа није заборављено“, јесте Руски дом у Београду.

Аутор споменика је руски академик Андреј Тиртишњико Лавров је у свом обраћању подсетио на „братство по оружју“ руског и српског народа, а Вучић је казао да ће нас „Вечна ватра подсећати да немамо право на заборав“.

Leave a Reply