Председник владине Комисије за нестале Вељко Одаловић упозорио је данас на изјаве приштинског премијера Аљбина Куртија да неће дозволити претрагу локација на КиМ на којима су, како се претпоставља остаци убијених Срба и изразио очекивање да ће и Брисел и Вашингтон, а и други међународни партнери извршити притисак на Приштину како би судбине несталих биле расветљене.

„Доживели смо шок када смо чули Куртија да, иако зна наше захтеве, и да је извесно да су српске жртве на тим локацијама, неће дозволити да се оне претраже. Таква изјава крајње је неодговорна и према Приштини и према процесу потраге за несталим”, рекао је Одаловић.

Шеф владине комисије за нестале изразио је наду да ће сви они који подржавају Приштину – Европска комисија, амбасаде, Брисел – имајући у виду да је дијалог прошле године добио још једну тему – тему несталих, па и Вашингтон где је то питање високо позиционирано, реаговати на Куртијеве изјаве.

„Очекујемо да ће сви контакти из међународне заједнице које Комисије за нестале информишу о активностима имати довољно снаге да Приштину натерају да у јулу, када се наставља дијалог, разговарамо о тој теми и наставимо да решавамо судбину несталих”, рекао је Одаловић.

Он је указао да се на КиМ још трага за 1.639 несталих од којих је 570 Срба и осталих неалбанаца, али и Албанаца који су нестанак својих чланова породица пријавили Србији.

Одаловић је то рекао на трибини коју је организовало Удружење косметских страдалника, поводом 23 године од када су у Гњилану почела зверска мучења и убијања Срба, а за које, како су нагласили, нико није одговарао и поред тога што је суђено члановима Гњиланске групе, будући да је Апелациони суд укинуо првостепену пресуду којом су били осуђени на 113 година затвора.

Одаловић је навео да гњиланска регија ни по чему није требало да буде област монстуозних и тешких злочина.

У сукобима ни 1998. године ни 1999. није било никаквих тешких инцидената ни злочина што би на било који начин могло да пружи неки разлог и повод да би после доласка међународних снага, неко према Србима који су остали, понашао овако бестијално, рекао је Одаловић и подсетио да се из региона Гњилана и данас води као нестало 39 људи.

Додао је да су у том делу КиМ била 143 илегална затвора, где су мучени и убијани Срби, и да су све доказе поделили са тужиоцем, као и да је зато захтевано да се претражи Ливочко језеро.

„Управо то мало језеро не би требало да буде проблем за претрагу, уз све претражено је без нашег присуства, коришћена је метода која није поуздана, Београд је нудио помоћ која није прихваћена”, рекао је Одаловић и додао да су веровали да ће у Бриселу добити подршку да се изврши притисак на Пришитну и та локација поново претражи.

Одаловић је подсетио да је недавно завршена претрага локације Кижевак код Рашке и да би идентификација посмртних остатака који су ту пронађени требало да буде готова у јулу.

„Нема алтернативе и другог механизма ни чаробног штапића, мора се ићи темељно, стрпљиво од локације до локације, од информације до информације, гробног места до гробног да би дошли до циља који би породице умирио”, рекао је Одаловић и подсетио да Београд једнако третира све жртве без обзира на националност.

Он је изразио уверење да ће и породице косовских Албанца имати довољно снаге да изврше притисак на Приштину како овај проблем не би био предмет политизације.

На скупу је о злочинима над Србима у Гњилану од средине јуна 1999. године говорио и заменик тужиоца Миољуб Виторовић.

Виторовић је детаљно описивао оно шта су сведоци у процесу Гњиланској групу говорили о мучењима, ломљењу костију, дављењу Срба, комадању њихових тела као и терминима које су за убиства користили, као што је „упаљачивање” када су Србима разбијали кости и главу па у тако направљену рупу набијали упаљач.

„Било је лето када су раскомадали тела, и трпали их у џакове, кесе … и одвозили. Смрада никако нису могли да се ослободе, и све је како су сведоци говорили, смрдело на смрт”, рекао је Виторовић.

Leave a Reply