Након дугогодишњих преговора, Немачка и Намибија су потписале споразум о помирењу у коме Немачка по први пут признаје геноцид над народима Хереро и Нама из колонијалног раздобља.
Упркос признању и чињеници да ратни злочини као ни геноцид не застаревају, неће бити исплате одштете потомцима жртава немачких покоља.
„Срећан сам и захвалан што нам је пошло за руком да постигнемо јединствени став око заједничког односа према најмрачнијем раздобљу наше историји“, рекао је немачки министар спољних послова Хеико Маас. Више од 100 година након злочина немачких колонијалних снага на простору који данас припада Намибији, Немачка влада признаје злочине почињене над народима Хереро и Нама.
Kао даљи знак „добре воље“ предвиђено је и оснивање једног фонда у висини од 1,1 милијарде евра који ће бити у следећих 30 година утрошен за финансирање пројеката инфраструктуре, образовања и пољопривреде у подручјима које насељавају припадници народа Хереро и Нама.
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:
Ипак то не значи да потомци жртава имају право на индивидуалне одштете, немају га!
„Признање геноцида и оснивање фонда за обештећење не укључује право на одштету. Овде се ради о морално-политичкој обавези“, стоји у саопштењу немачке владе.
Намибијска влада је поздравила резултате преговора али потпуно други тонови долазе однамибијске опозиције која га сматра увредом за Намибију и истиче да немачка влада није преговарала „с добрим намерама“као и да је тамошња влада пристала да представнике народа Хереро и Нама искључи из преговора.
Немачка и намибијска влада су више од пет година преговарале о заједничком споразуму чија је тема било раздобље од 1884. и 1915. када је данашња Намибија била део немачке колоније југозападна Африка.
Посебно тешке злочине извршиле су немачки војници између 1904. и 1908. када су починиле покоље над народима Хереро и Наму. Историчари полазе од тога да је том приликом убијено 65 од 80 хиљада припадника народа Хереро и 10 од 20 хиљада припадника народа Нама.
Неколико година касније, већ од 1914. немаћке трупе ће насрнути на Србију којој су само у том рату немачки агресори, и делом њихови савезници Хрвати, Шиптари Мађари и други, убили су око 2.000.000 људи на најсуровије могуће начине а коначан број ни данас није утврђен.
На самом измаку века, 1999. године, Немачка ће поред Америке и Велике Британије предовдити још један агресорски рат против Србије и њеног становништва.Иако се чини да је у том рату најмање људи убијено у односу на претходна два рата, број оних који умиру услед обољења која су директна последица забрањене муниције, зрачењаи тровања, број се неумоиво приближава а можда ће претећи број жртава из ранијих ратова.
Немачка не показује ни најмању намеру да се извини и призна геноцид над Србима а о исплати штете и финансирања лечења болести које су проузроковали да и не говоримо јер није исплаћена одштета ни за претходно начињену штету у Првом и Другом светском рату.