Зар нападачи не би морали да сносе трошкове обнове хемијске индустрије у Панчеву и заводу Застава у Kрагујевцу, као и за разорене циљеве у БиХ, пита немачки дневник Јунге велт у тексту о последицама бомбаровања осиромашеним уранијумом СР Југославије 1999. године.

Под насловом „Последице рата – дугоготрајно ћутање, бивша СР Југославија 20 година после НАТО напада“, берлински лист Јунге велт данас доноси опширан извештај и преноси утиске са недавно одржаног међународног симпозијума у Нишу о последицама употребе муниције са осиромашеним уранијумом.

Немачки дневник износи податке да је у Србији у току 78-дневног НАТО бомбардовања употребљено 15 тона осиромашеног уранијума и 289.536 кластер бомби на 333 места широм земље, те да је у тим нападима страдало 3.500, а рањено 10.000 људи, да је знатно девастирана инфраструктура земље, разрушена хемијска индустрија у Панчеву и завод Застава у Kрагујевцу.

Аутор текста Герд Шуман, дугодишњи познавалац прилика на Балкану, констатује да су последице рата још велике, а да значајних побољшања нема на видику, те додаје да су и у Републици Српској 1995. изведени слични напади уз разарање инфраструктуре и да озбиљне процене говоре да се тиме укупан обим негативних последица знатно увећава.

Јунге велт пише да општу ситуацију у Србији илуструју подаци да се годишње исели између 50.000 и 70.000 углавном стручних људи и подсећа да је хамбуршки Ди Велт 5. фебруара оценио да је стање такво да „Србија крвари, а Немачка од тога профитира“.

О последицама употребе уранијумске муниције на симпозијуму су расправљали правни, медицински и други експерти из Србије, Италије, Бугарске, Русије, Грчке, Малте, Немачке и Швајцарске, а заједничка мисао свих излагања је била да се коначно нешто чини и покреће, преноси берлински лист, пренела је Срна.

Јунге велт пита које консеквенце могу да се извуку у вези са употребом осиромашеног уранијума, за људе и околину тако опасног оружја која је уследила у ратовима у Југославији и Ираку уз кршење међународног права.

„Шта ако је право још и након 20 година право победника? Зар нападачи не би морали да сносе трошкове за обнову хемијске индустрије у Панчеву и завода Застава у Kрагујевцу? Исто тако за разорене циљеве у БиХ. Према садашњим околностима, ова питања још остају отворена, али се ипак морају поставити зато што су то егзистенцијална питања“, наводи немачки дневник.

Лист цитира немачког медицинског стручњака професора Kлаус-Дитера Kоленду да су иза производње и употребе осиромашеног уранијума САД и Велика Британија, те да је, осим Балкана, муниција са осиромашеним уранијумом употребљавана у Авганистану, Ираку, Сомалији, вероватно у Либији и на крају у Сирији са укупно око 2.500 тона баченог уранијума.

Ради поређења, лист наводи процене да је за санацију последица пробних гађања у америчкој савезној држави Индијана са 77 тона утрошеног осиромашеног уранијума потребно 7,8 милијарди долара, што је и за моћни Пентагон била превисока цена.

У извештају се истиче да је Ниш један од најстаријих градова Балкана, са 6.000 година дугом историјом често био поприште борби са страним завојевачима од Османлија (1474-1877), Хабзбурговаца (1914), до немачких фашиста (1941- 44. године), који су били најбруталнији, јер су само у логору „Црвени крст“ држали 30.000 људи, од којих је убијено њих око 12.000.

„Опет на крају другог миленијума Немачка се враћа овамо, где је раније пролила толико крви, овај пут у савезу са САД у нападу под називом ‘Племенити наковањ’, који није био ни мало племенит јер је у центру Ниша подигнут још један споменик са именима готово 200 страдалих од НАТО напада“, истиче се у извештају.

Јунге велт пише да је и после завршетка рата умирање настављено и повећано, а да се у земљи о теми уранијума није говорило или осиромашени уранијум није довођен у везу са знатно повећаном стопом раста броја оболелих и умрлих од малигних оболења.

Лист указује да НАТО оспорава наводе неких медицинских стручњака, док адвокат Срђан Алексић, након смрти мајке од тешке болести, значајног повећања броја оболелих и сазнања да је у Италији вођено и добијено више судских процеса у којима је утврђено да се умирање италијанских војника доводи у везу са њиховим боравком на контаминираним подручјима на подручју Kосова и Метохије, покреће иницијативу да се ова тема отвори и траже начини како да се угроженима помогне.

Према истраживању Алексића, који је и професор, у Србији је између 2000. и 2019. од рака умрло 18.000, а оболело 30.000 људи, а многи медицински стручњаци узроке повећања броја оболелих доводе у везу са употребом муниције са осиромашеним уранијумом, пише немачки дневник.

loading...

Оставите одговор