Жарко Андријевић из Призрена, радник у ”Косово-вину“ и Славко Веселиновић Босанац из Призрена, избегло лице из федерације БиХ, радник у електродистрибуцији Призрен, су прве жртве немачке војске након Другог светског рата. Њихова једина грешка је била та што су својом старом жутом ”ладом”, којом је управљао Славко Веселиновић, покушали да напусте несигурни Призрен.

Наши европски партнери и пријатељи Немци су другог дана свог присуства у Метохији, јасно показали на чијој су страни. Тада је малобројним преосталим Србима у Призрену постало потпуно јасно колико ће бити заштићени у свом царском граду, који је постало легло албанских терориста. Тих дана, јуна 1999. године, Срби су у Призрену буквално били под двоструком окупацијом—терориста из УЧК и немачког Кфора.

Случај убиства Андријевића и Веселиновића је судски процесуиран у немачком граду Кобленцу, одакле је наредбодавац убиства потпоручник Давид Ферк. Међутим, оптужница за убиство је пала у воду, јер су немачке судије дошле до закључка да су немачки војници ”пуцали у самоодбрани” и то од цивила у полу-распалој ”лади”. Одмах после тог судског процеса немачки министар одбране Рудолф Шарпинг одликовао је Давида Ферка златним орденом крста части Бундесвера за беспрекорно испуњење војничке дужности. На суђењу у Кобленцу Давид Ферк је казао: ”Нисам убио зато што сам хтео, већ зато што сам морао—и погодио право у мету”.

Бежећи улицом крај поште у центру Призрена, двојица Срба су се жутом ”ладом” приближавали транспортерима немачког Кфора. Ту су у групама били и Албанци из редова УЧК који су славили долазак Кфора у Призрен. Немачки војници су проценили да Жарко Андријевић и Славко Веселиновић представљају некакву опасност па су испалили хитац упозорења у ваздух. На снимку се јасно види да су се избезумљени Срби зауставили, а онда аутом кренули у рикверц.

У том моменту немачки потпоручник Давид Ферк, први пут после Другог светског рата ван Немачке наређује: ”Отвори ватру на непријатеља!“. Немачки војници потпуно сумануто из свих расположивих оружја испаљују равно 220 хитаца у Андријевића и Веселиновића. Славко Веселиновић Босанац, усмрћен је на месту, док се Жарко Андријевић још неколико минута борио за живот поред аута у локви крви која се сливала према немачким војницима.

Радник међународне организације ”World Vision“, који је помогао смртно рањеном Андријевићу, казао је да су последње Жаркове речи биле: ”Ја сам Србин, ја морам да умрем“. Још док је био рањен у ауту, Жарко је последњим атомима снаге проговорио, што се јасно чује на снимку: ”Не снимај ме, водите ме у болницу“.

Немачки публициста и стручњак за Балкан Јирген Елзесер тих дана био је на Косову и Метохији и добро му је познат случај убиства двојице Срба у Призрену. Он је у књизи ”Ратни злочини—бестидне лажи и жртве НАТО у косовском сукобу“ описао атмосферу терора над Србима. Он је забележио да двојица Срба убијених у Призрену нису били никаква опасност, а да су код себе имали оружје само за самоодбрану јер су знали шта их чека ако их Шиптари ухвате живе.

Овде можете да видите снимак убиства. Упозоравамо, снимак је веома узнемирујућ!

Advertisements

loading...

Оставите одговор