Иако брутална и безобразна, изјава Оливера Вархељија, у суштини је само јасна потврда онога што већ дуги период политика Брисела демонстрира када је реч о Србији и Косову и Метохији. Резултат такве политике је да апсолутна већина грађана Србије више не подржава опцију уласка у ЕУ, а посебно не под условима који се постављају пред нама.
Ово за Спутњик каже Ђорђе Вукадиновић, уредник Нове српске политички мисли, а поводом изјаве комесара за проширење ЕУ Оливера Вархељија да би крај дијалога и Београда и Приштине требало да се заврши признавањем Косова од стране Србије.
Та порука бриселског званичника брутално је оголила политику и намере ЕУ, посебно у делу у којем европски комесар констатује да је је то опште место са којим су сви упознати.
„Сви знамо шта би могао да буде крај дијалога Београда и Приштине. Крај процеса би могло бити признање Косова као независне државе од стране Србије. Али, још је дуг пут до тога, и мислим да, да би то тога дошло, мора да постоји истински политички аранжман који пружа довољне гаранције и за Србију и за Косово“, рекао је комесар за проширење ЕУ.
Ко су то сви?
Вукадиновић подсећа да су некада ставови ЕУ, по службеној дужности или у функцији амортизације незадовољства Срба, изношени уз еуфемизме и фразе како би се прикрила намера да се од Србије тражи признање Косова. Али сада, каже Вукадиновић, чујемо да је то чињеница са којом су сви упознати.
„Не знам шта и ко су ти „сви“. У основи може се рећи да су то сви у Бриселу, сви у тзв. међународној заједници која за њих значи само Запад. Дакле, они подразумевају да је крај дијалога Београда и Приштине у суштини мирење Србије са независношћу Косова и, наравно, столицом Косова у УН“.
Мање од седам одсто Срба за чланство у ЕУ
Оно што је Вархељи гласно изговорио, већ годинама провејава отворено или мање отворено у изјавама високих чиновника и политичара из ЕУ, а што је, тврди наш саговорник, за последицу имало опадање подршке чланству Србије у ЕУ. Подршка чланству која је пре двадесетак и више година, ишла до седамдесет, свакако преко шездесет одсто, а последњих деценија била на око 50-так одсто, сада је пала на подршку једне трећине грађана. Међутим, сматра Вукадиновић, и та једнотрећинска подршка је упитна.
„Када испитаницима поставите оно што се де факто поставља као услов, а то је признање независности Косова, онда долазимо до процента 5,5 или 7 одсто оних који би прихватили ЕУ у замену за признање Косова“.
Признање Косово је став ЕУ или бар оно што би они, посебно у контексту кризе у Украјини, волели да виде. Али из угла српске јавности ствари стоје другачије. Пад подршке, уверен је Вукадиновић, може се делом објаснити очигледном демонстрираном слабошћу Брисела да решава проблеме и сама себи помогне. Али, главни генератор је, како сматра, однос према Србији и према Косову и његовој независности.
Њих не занимају ни грађани ни истраживања
О томе да ли челници ЕУ уопште третирају расположење народа, Вукадиновић каже да њих не занимају ни истраживања, ни грађани.
„Те бирократе не занимају, и оне који тренутно владају и воде политику на Западу и ЕУ ни мишљење сопствених грађана о кључним питањима, а камоли мишљење грађана Србије. Није проблем да ли њих занимају истраживања или не, већ да што њих не занима ни демократија, воља већине грађана у њиховим сопственим земљама, а камоли у Србији“.
Ентузијазам на минимуму
Упркос бриселској наглашеној незаинтересованости, јасно је и са сигурношћу се може тврдити да је сада, указује наш саговорник, апсолутна већина грађана Србије више не подржава опцију уласка у ЕУ.
„Сигуран сам да је велико незадовољство политиком Запада, Брисела и Вашингтона утицало на такво расположење. Оно се шири чак и у традиционално еврофилним круговима, као у кругу мојих познаника и пријатеља који су годинама, деценијама подржавали ту опцију, а сада је тај ентузијазам опао на минимум. У неким другим круговима, огорчење, резигнације и бес су више него очигледни“.
Опасно поигравање вољом грађана
О томе, да ли се одговор грађана на овакве изазове по питањима од највећег националног значаја почињу или завршавају на анкетним изјашњавањима, Вукадиновић каже да постоји дилема шта су људи спремни у покушају да стану иза својих интереса, права, мишљења и ставова.
„У данашње време све је анестезирано и пребачено у виртуелни свет и виртуелну стварност, друштвене мреже, од клика, лајка и евентуалног изјашњавања у некој анкети до конкретне акције велики је распон и велики је јаз који се ретко прелази , посебно код млађих генерација. То је неизвесно и загонетно не само за вас и мене већ и за оне који повлаче конце и доносе одлуке“.
Поигравање са вољом грађана, на дужи рок је увек опасно, закључује Вукадиновић, и додаје да без обзира на садржину реченог и чињеницу да му то није била намера, Србија дугује захвалност господину Вархељију за недипломатске и безобразне формулације које откривају планове ЕУ.