Жељезнички превоз Црне Горе је једно од предузећа која се налазе на црној листи због пореског дуга који се креће између 4 и по и 5 милиона евра. Почетком септембра руководство предузећа је обавило разговор са господином Мугошом са циљем спречавања блокаде рачуна која би проузроковала увођење стечаја. За такво решење се залаже ресорни министар Осман Нурковић, који је један од главних криваца за лоше стање, не само у Превозу, него у готово читавом жељезничком систему, тврди мр Мирко Рмандић за портал Српско уједињење.

Kо је конкретно крив, да ли кривица искључиво на Нурковићу и да ли је до овога морало доћи, да ли ће велики број радника остати без посла, тема је којом се ових дана бавио портал Српско уједињење.

  • Радници нијесу криви, а једино они испаштају, и ако се не направи неки радикалан потез, велики број њих ће остати без посла увођењем стечаја, сматра мр Рмандић, један од најбољих познавалаца прилика на Жељезници, каже саговорник портала Српско уједињење.

  • Више пута је надлежним органима скретана пажња на проблеме који су били евиденти на Жељезници, али су одговорни све то завлачили под тепих и, што посебно забрињава – чињеница је да у ресорном Министарству нема нико ко би био кадар и способан да овај проблем ријеши. Нон-стоп неко одлагање и куповање времена, као да нам је мало једно Биоче.

Kо је главни кривац?

    1. године је дошло до реорганизације Жељезнице ЦГ. На челу Министарства саобраћаја био је Андрија Ломпар, партијски колега Ивана Брајовића. Kадровски и организационо били су незрели за један овако крупан посао, па је направљен велики број пропуста и промашаја које није било лако исправити. На кључна мјеста у секторима долазе кадрови који су на брзу руку дошли до неких сумњивих струковних диплома у позним годинама. До тада су као радници били непримијећени. Постали су чланови партија на власти и то што се могло уништити, уништили су, више несвјесно и због незнања, него што им је била намјера. Највећу кривицу за овакво стање у железничким предузећима сноси Иван Брајовић и његова партија чији кадрови последњих десетак година сједе у Одборима директора и заступају партијске интересе умјесто државних, чији капитал заступају, сматра Рмандић.
  • Помоћник министра саобраћаја за област жељезнице је Милан Банковић, кадар Социјалдемократа. Он је неко ко не би смио мирно да спава због оваквог стања на жељезници. Банковић добро познаје жељезнички систем и због тога је његова одговорност већа јер се не труди онолико колико би требало да се проблеми на вријеме решавају наставља Рмандић.

Влада и Жељезница

  • Средства која ЖПЦГ добија од Владе на основу Уговора о јавном превозу нијесу довољна да покрију потребне трошкове. До 2019. то је био износ од 2.800.000 евра, што је готово половина од онога колико добијају оператери у државама Европске уније. Затим се не поштује Методологија за израчунавање трошкова ОЈП. Исту су урадили стручњаци из Лондона за потребе Министарства, али се не примјењује. За 2019. годину уговором је утврђен износ од 4.030.000 евра што мјесечно износи 333.333,33 евра што је за цијелих сто хиљада евра мјесечно више него у претходним годинама. Разлика на годишњем нивоу је 1.230.000 евра. За 11 година то је 13.530.000 евра. Толико држава дугује ЖПЦГ. А да Влада испоштује поменуту методологију дуг би био 25 милиона и 300 хиљада.

Почетком године на чело ЖПЦГ је дошао искусан и способан жељезничар мр Ненад Бабић и сви су очекивали позитивне помаке. Урађен је Правилник о систематизацији и организацији који је усвојен од стране Одбора директора. Исти је прилагођен реалним потребама за обим превоза и средстава којима ЖПЦГ располаже. Kако многи од радника који су привржени владајућим партијама нијесу себе видјели на руководећим мјестима, чак је и неким пријетило да буду проглашени технолошким вишком, долази до опструкција и притисака, звања из појединих кабинета, пријетњи обуставама и свега онога што наноси штету предузећу и држави.

Приликом кадровских промјена настају притисци којима подлијеже и министар који индиректно инсистира да се са тим стане. Затим даје подршку мањинском синдикату који врши опструкцију везано за доношење новог Kолективног уговора који би био усаглашен са Законом о зарадама у јавном сектору, иако је комисија за израду предлога Колективног уговора била заступљена преставником тог синдиката. Извршном директору господину Бабићу су свезане руке.

Узмите примјер да у ФК Будућност доведете Месија са циљем да повећа ефикасност и ставите га на мјесто голмана. Он ће спријечити да Будућност прима голове, али неће повећати ефикаснст.

Иста је ситуација са извршним директором у Превозу. Успио је да смањи одређене губитке за период који се мјери његовим доласком, али је спријечен да направи ефикасно и ефективно предузеће по угледу на иста или слична у земљама западне Европе, закључује Рмандић.

ПОВЕЗАНЕ ОБЈАВЕВИШЕ ОД АУТОРА

Оставите Коментар