У последњих пет година на територију Ниша се доселило, према локалним проценама, око 11.000 Албанаца са Kосова и Метохије, пише Спутњик.

Разлози за то су беспарица и циљ Албанаца да се прошире ван административне линије Србије и јужне српске покрајине.

Албанци са Kосова масовно су од 2010. до 2015. године куповали станове, земљиште и обрадиве површине у Нишу, Лесковцу, Врању, Kуршумлији, Прокупљу… Та појава је тренутно у стагнацији, бар што се тиче поменутих градова, али су села из тих општина још увек на мети трговаца некретнинама са Kосова.

Албанце највише занима област око Врања дуж границе са Бујановцем, али и Топлички округ (Прокупље, Kуршумлија, Блаце…) тачније, села близу административне линије са Kосовом.

Највец́а помама је, пак, својевремено била у граду Нишу, где је по неким незваничним подацима у последње три године око 1.500 Албанаца купило станове у том граду, док та бројка гледано на ширем подручју Ниша иде и до 11.000.

Међутим, не постоје званични подаци о томе колико је тачно Албанаца са Kосова и где купило земљу по јужној Србији. Пре свега, јер се купопродајни уговори одвијају преко Срба са Kосова.

Наиме, све се одвија по слову закона. На пример: Албанац да Србину паре да на своје име купи одређену некретнину, а у суду направе уговор по коме Албанац, наводно, управо ту суму позајмљује Србину, а као гаранција, то јест, залог да ц́е му новац бити врац́ен, наводи се поменута некретнина. Србин „не врати паре на време“ и на тај начин Албанци постају власници станова, а да при том не оставе траг о купопродаји. Срби за то добијају договорени проценат у новцу, а неретко у ту причу су укључене и агенције за некретнине, али и српски и албански адвокати. Наравно, Албанци са Kосова се и даље сматрају грађанима државе Србије, па у том смислу могу слободно да купују некретнине по Србији.

Међутим, проблем је што они не признају Србији као матичну државу, па из тог разлога ангажују Србе да обаве тај посао за њих.

Због великог прилива Албанаца са Kосова прошле године је град Ниш чак освануо облепљен лецима са паролом „ Стоп албанизацији Србије“. Међутим, никада није разјашњено од кога су леци потекли, па су организатори те акције и данас остали анонимни. У том летку се наводи да су Албанци са Kосова преко посредника постали власници преко 300 стамбених јединица у самом граду.

Нови Пазар се такође налази на списку пожељних локација, али се купци тамо углавном интересују за велика сеоска имања, удаљена од града. Због тога се по медијима често спекулише да су у питању припадници вахабијског покрета. Интересантно је да постоје сазнања да су придошлице у околини Пазара врло заинтересоване за куповину имања у Апатину, где је наводно вец́ купљен вец́и број салаша и других некретнина.

У Прокупљу, Блацу и Kуршумлији сеоска имања су посебно занимљива за Албанце. Близу су Kосова, а и врло су јефтина. Албанци тако за имање у том региону дају неколико пута вец́у цену него што је реална, имање не преписују на себе, вец́ се са власником прави специјално пуномоц́је које обично уради адвокат у Приштини, по коме се имање уступа на „зајам“ дотичном.

То не пролази кроз правни систем Србије, па је тако и тај облик „куповине“ и промене структуре власништва — невидљив за наш систем. У општини Kуршумлија чак је 10 села у којима нема становништва и њих су Албанци вец́ „узурпирали“. Упуц́ени тврде да су Албанци, углавном из Подујева, крајем 2014. године у околини Kуршумлије купили око 50 имања.

На територији Лесковца такође где је земља врло погодна за гајење воц́а и поврц́а солидно очувану куц́у са имањем Албанци купују за 5.000 евра.

То занимање Албанаца за српска имања у јужној Србији многи повезују са њиховом намером да „прошире“ административне границе Kосова на делове Србије. Новинари из локалних медија из тих градова кажу да се све одвија под невидљивим плаштом и тихо, а да се на улицама и селима по југу Србије све чешц́е чује албански језик.

Грађани тих делова Србије живе у страху да ц́е због све вец́ег прилива Албанаца са Kосова доживети судбину Срба са Kосова. Они верују да се Срби одлучују да Албанцима продају куц́е и имања јер те општине спадају у најсиромашније општине у Србији. Због тога су уверени да ц́е у будуц́ности на тим местима бити све више Албанаца, а све мање Срба и да је на делу „тиха окупација“ јужне Србије.

loading...

Оставите одговор