Члан председништва СНС Зоран Ђорђевић снажно и аргументовано је одговорио на лажне инсуинације Душана Никезића да је Пошта Србије пред банкротом, па затим и дао добар савет некадашњем државном секретару у Министарству финансија да „не трчи пред руду“
Одговор Зорана Ђорђевић преносимо вам у потпуности:
Стручњак опште намене, економиста дилетантског смера, садашњи припадник једне опозиционе странке, а бивши државни секретар у Министарству финансија – за време чијег је старања о државним финансијама Србија била на ивици банкрота – Душан Никезић, огласио се још једним од својих квазистручњачких саопштења, износећи, по обичају, неистине и сомнабулна, исконструисана тумачења нечега о чему, очигледно, појма нема.
Знајући о каквом се „експерту“ ради, вероватније је да је његова фантазмагорија о томе да ће ЈП Пошта Србије, кроз набавку струје, на основу планиране набавке у наредном периоду, својим новцем „покривати губитке ЕПС“, само намерно, тенденциозно, политички мотивисано кобајаги стручно брбљање , са циљем да се лажима добије неки јефтин политички поен.
Могуће је и да је економиста-аматер, Никезић – увидевши да његово скромно знање, сваки пут када уђе у заиста стручну, на аргументима засновану, полемику у вези са јавним финансијама са министром Синишом Малим, доживи потпуни дебакл – одлучио да промени мету својих, назови стручних, анализа, па је стога изабрао ЈП Пошта Србије, не потрудивши се претходно чак ни толико да бар погледа план набавки предузећа за наредни период, уместо што пише небулозе. Kао што је могао, да је хтео, и да се обавести о томе шта све пословодство ЈП Пошта Србије предузима како би што пре поправило радно-правни и социјални статус запослених, укључујући и повећање плата, о чему је, колико у суботу која је за нама, било речи на састанку и са члановима синдикалних организација. Могао је, али није. Није хтео, као што и не уме да се бави оним за шта је сам себе прогласио стручњаком.
То ме, заправо и не чуди толико, узимајући у обзир начин на који министар Мали сваки пут брутално размонтира (мислим да је то заиста најтачнији опис онога чему присуствујемо у тим случајевима) Никезића, када год овај помисли да има икаквог појма о ономе о чему прича, као што ме не чуди ни што неко, ко је својевремено имао шест плаћених државних функција (!), које су све биле еклатантан пример сукоба интереса с обзиром на функцију државног секретара, има образа да некоме држи моралне придике. Јер, да има образа – не би причао неистине, а да је и заиста стручан колико он сам за себе мисли да јесте – не би причао глупости.
Додуше, да сам малициозан, као што нисам, могао бих помислити и да је то нека врста породичне традиције, јер је и за време „експертског“ бављења државним новцем од стране његовог оца, Звонимира Никезића, било различитих спорних момената, од којих су неки имали свој епилог у оптужницама, па и хапшењима, поменимо само Азотару, Агробанку, процес око компаније „ВодаВода“, али и неких других – чија су последице били стечајеви, затварање фабрика, отпуштање радника и, мора се и то рећи – лично богаћење породице Никезић.
„Врло успешно и врло стручно“, нарочито када су сумњиве приватизације у питању и тобожњи консултантски послови у питању. Један од клијената (углавном предузећа у државном власништу) приватних консултантских компанија породице Никезић било је и ЈП Пошта Србије, тадашњи ПТТ. Било, али више није. Можда је и ту могуће тражити разлог због којег приучени, самозвани „експерт“, Душан Никезић, пише глупости, не желећи да сачека да се нешто деси па да онда критикује, него пише унапред знајући да лупетање нема консеквенци.
Уосталом време ће показати, да не буде ето када смо реаговали било је или друге сличне већ виђене глупости дотичног.
О свему томе, о толикој „стручности“, која је очигледно попиримила обележја породичног наслеђа, између осталих писао је и ЦИНС својевремено, да не би било да сам ја личан и (а већ рекох да нисам) малициозан – него сам само добронамерно склон томе да неуке упутим, нестручне поучим, а оне који се на част и честитост позивају подсетим на време у којем им је дужност била да се часно и понашају. Господине дотични сачекајте видећете, само полако, не трчите пред руду.