Уколико Европска унија хитно, у најкраћем могућем року не прими Србију у пуноправно чланство, постоји опасност да врло брзо избије нови, велики рат на Балкану, али и у целој Европи!
Ово драматично упозорење стиже од Федерике Могерини, одлазеће шефице европске дипломатије, која каже да Брисел мора што пре да стабилизује и уједини читав континент увођењем Западног Балкана у ЕУ. Према њеним речима, Европа ће бити озбиљна глобална сила само уколико до краја заврши посао уједињења и ако предупреди све безбедносне ризике тако да се рат никада више не догоди на нашем континенту.
Могеренијева истиче да је последњих година било важних корака у том правцу, али да се рад мора наставити још јаче и брже.
- Како бисмо учинили рат на нашем континенту немогућим, потребно је да потпуно ујединимо Европу уводећи Балкан у ЕУ. Европа ће бити јака глобална сила само уколико заврши посао на стабилизацији сопственог континента и ако учини да се рат више никад не догоди у Европи. То ће се постићи једино ако се континент уједини, односно ако и Западни Балкан постане део Уније. Последњих година имали смо значајне кораке, почев од споразума Грчке и Северне Македоније, а важан напредак је и поред тешких препрека постигнут у дијалогу Београда и Приштине – нагласила је Могеринијева у свом говору ‘Улога ЕУ као глобалног играча’, који је одржала на Универзитету Оксфорд.
Коментаришући ове наводе, историчар и аналитичар Немања Старовић каже да се ова изјава Могеренијеве само надовезује на отужни тренд ‘касног паљења’.
- Тај тренд подразумева да европски званичници тек након што им се заврши мандат напрасно стекну храброст која им је недостајала док су били у позицији да нешто учине. Било би корисније да, уместо већ изанђалих фраза, Могеренијева поштено призна да се процес проширења ЕУ налази у озбиљној кризи и да би балканским народима било боље да се ослоне једни на друге. Ако заиста желе добро људима на овим просторима, политичари из Брисела би, уместо нереалних обећања о брзом пријему у ЕУ, могли региону понудити реалистично партнерство кроз које би и Србија и друге земље убрзале економски развој – наглашава Старовић.
Празна обећања
Политиколог Јелена Вукоичић оцењује да смо овакве изјаве имали прилике да чујемо од више званичника ЕУ у протеклих двадесетак година.
- Више је него јасно да се оне користе у склопу европске политике такозваних штапа и шаргарепе. У оквиру те политике Србији се стално дају необавезујућа обећања уласка у ЕУ под условом да пристане на добро познате политичке уцене, првенствено у вези са КиМ – закључује Вукоичићева.
А кад је иста та ЕУ могла да спречи рат у Југославији крајем 1989 и почетком 1990, примавши целу и непоцепљену СФРЈ у ЕУ, то није урадила јер онда би се рат избегао а то некоме на Западу очигледно није одговарало. Некоме на западу и није одговарало да имају једну велику државу као СФРЈ у ЕУ, та држава би имала и неки утицај у ЕУ и њен глас би се чуо у парламенту ЕУ, а овако кад имаш 6 малих држава, много је лакше да их стално поднижаваш, искористиш и уцењујеш.