„Ако високо вреднујеш доктрину соларног реда, коју сада учиш и усвајаш, мислима и делима-никад је другима нећеш наметати, нити ћеш од других захтевати или очекивати оно што од себе, доктрином васпитаван, изискујеш. Пред питањем ‘одакле долазиш, куда идеш?’-правилан одговор гласи: ‘долазим са звезданих путева и идем ка звезданим путевима.’ Свуда и у сваком тренутку буди при знању да долазиш из далека и да далеко идеш: ти долазиш из пра-историје и идеш ка над-историји.

Речено је у нашим, светим књигама, за својства човека соларне традиције: ‘и кад би се читав свет срушио-он би остао усправан, међу рушевинама’. Ти немаш тла – поглед ка звезданим магнитудама је твоје упориште. Непоколебљивост твог бића чини део упоришта стабилности звезданог поретка.

Буди увек при знању да човек и живот нису циљеви већ пука средства космотворачке делотворности. Ти ниси рођен да би само живео већ живиш да би делао. Спрам живота одржавај суверенску дистанцу, као и спрам сваког другог средства, настојећи да њим потпуно овладаш јер ће, у противном, живот тобом овладати.

Овај свет је једна од арена космичке игре а у њему ти си један од играча. Ти не знаш, нити можеш знати, сва правила нити можеш предвидети исходе своје игре; то се зове слобода.

Буди попут огледала: све слике света може примити али ни једна уз њега не пријања, нити га и једна условљава. Ти носиш безмерну одговорност јер си творац свих слика света које опажа твој спољни или унутрашњи поглед. Врлином изложене одговорности, излишно је да се ти прилагођаваш свету-нек се свет прилагођава теби.

Мисли, као да ћеш сутра умрети-делај, као да никада нећеш умрети.

Мисли и делај неусловљив од претњи пораза и обећања победе. Нема победе вредније од верности себи у поразу, нити има већег пораза од издајства себе због победе.

Не следи путеве акције због добитка нити одступај од путева акције због губитка: ако си веран себи, ако потпуно јеси-ти ништа не можеш више добити, нити изгубити.

На путевима мисије препреке суочавај као средства уздизања, амбисе као средства превазилажења а апсурде као средства квалитативног преображаја сопства. Овај свет није друго до арена игре кроз коју се биће васпитава и проверава за више мисије, теже задатке.

Не тужи се на тежину задатака мисије јер је та тежина процена твојих вредности и могућности.

По средствима препознај и процењуј циљеве. Само средства оправдавају циљеве.

Искушавај сопствену целовитост и стаменост бића суздржаношћу у сред обиља, чедношћу у сред оргија, блиставошћу у сред мрака. Правилан пут испита сопства није затомљавање искушења већ суверенитет сопства над свим искушењима. ‘Пустињачка’ повлачења из света или физиолошке ‘аскезе’ су обележја слабости и кукавичлука те посредне глорификације искушења.

Међу људима упутно је носити обележја и маске за поруге или зазирања, излагати се непријатељству порива ка нивелизацији, стајати на местима који се остали застрашено клоне, опстајати на изгубљеним, проклетим упориштима; тако ћеш себе одвикавати и ослобађати од мерила људског, превртљивог, морала те лакше усвајати вечну етику звезданих магнитуда.

Развијај у себи моћи гипкости и чврстине бића, као да је у питању израда ванредног мача у највишим радионицама умећа. Сама гипкост је поводљива а сама крутост је ломљива. Неопходно је поседовати обе особине: гипкост која служи чврстини, онемогућавајући преломе-и чврстину која служи гипкости, сузбијајући подвијања.

Под ударима непријатељства, када те обузимају тескоба и малодушност, осећај безнађа и усамљеност-поглед упути ка звезданим катедрама које нас надахњују лекцијама сувереног спокојства и сидералне ведрине. Тамо је наш дом.

Са ове космичке станице зване „човек“ ми не видимо пределе иза прага званог ‘смрт’. Стога је сваки страх од смрти неоснован или изазван незнањем. Ако је у питању страх за материју тела- знај да у том домену никада нико није умро јер никада, ни једна, честица материје није била уништена. Попут честица материје- и искре ума су неуништиве, непомрачне, припадајући нашем Непобедивом Сунцу.“

Драгош Калајић

Оставите Коментар