Гроб преко чије целе површине се простире крст и 4 слова „С“ као симбол Србства је прво место и заједничка гробница после откривања гробних места где су тајно сахрањени Гаврило Принцип и његови другови који су учествовали у Видовданском атентату. Чешки каплар Франтисек Лебл је запамтио место и после завршетка рата га је открио. Власти су их тада есхумирале и сахраниле у заједничку гробницу.
У Сарајеву је одмах после рата формиран „ Одбор за пренос костију видовданских хероја“, а за пренос искоришћен је Свесоколски слет чешкословенског соколства, нека врста тадашње мале Олимпијаде, на којој је учествовала и велика екипа југословенских сокола. Слет је почео на Видовдан 1920, а југословенски соколи на њега су стигли посебном железничком композицијом. Председник одбора Стеван Жакула, са соколским функционерима, искористио је соколске везе да обезбеди дозволе за пренос посмртних остатака и прикључење посебног вагона композицији у ту сврху. У Терезину је, на пригодној свечаности, градоначелник тог града истакао да је слободарски дух Гаврила Принципа помогао и јачању чешког патриотизма и осамостаљењу чешког народа, који је дуго био под Аустроугарском. Железничку композицију су успут свечано дочекивали на свакој већој станици, уз много цвећа и почасне страже сокола испред вагона, а у Сарајево су стигли 7. јула, на Ивањдан, где су посмртни остаци свечано пронети кроз град. Говори су држани на месту атентата и на свим кључним тачкама у граду, а онда су соколи, у својим свечаним униформама, донели ковчеге са остацима атентатора до гробља на Кошеву, где су положени у заједничку гробницу, коју је пројектовао Александар Дероко.
Држава није стајала иза церемонијалног преношења остатака сарајевских атентатора (због скептичног става породице Карађорђевић према атентаторима), већ су акцију, од почетка до краја, извели баш припадници Соколске организације, што показује колико су велики утицај њени припадници имали у тадашњем друштву.
