Европска унија очекује од Србије, као земље у процесу приступања ЕУ, да усклади своју спољну политику са овом заједницом, укључујући и најављене санкције против одговорних за насиље у Белорусији. Ово је други пут да се нешто слично тражи од Србије у последње две недеље – први пут су захтевали одустајање од заказане војне вежбе са овом земљом, те саговорници оцењују да је на делу уцењивање наше земље.

Обавеза, али…

– Надамо се да ћемо ускоро видети најављене европске санкције против одговорних за неприхватљиву репресију у Белорусији. Очекујемо да земље у процесу приступања ЕУ напредују у усклађивању својих политика са политикама ЕУ. То се не доводи у питање – казао је Петер Стано, портпарол ЕУ, додајући да је усклађивање са спољном политиком Уније једна од обавеза у приступном процесу, као и да земље које су у том процесу то знају.

Министар одбране Александар Вулин казао је у разговору да прво мора да стигне званични захтев да би нешто овако коментарисао, али да је до тада његов став познат – условљавање је најгоре лице ЕУ.

– Противим се било каквим санкцијама и мислим да је политика санкција и условљавања најгоре лице ЕУ и сваког ко за њима посеже – казао је Вулин.

Србија, према речима шефа дипломатије Ивице Дачића, има обавезу усклађивања своје спољне политике са спољном политиком европске заједнице, али постепено до самог учлањења.

Све је део вишег циља

– Тачно је да ми имамо обавезу, али постепено до уласка у ЕУ, а о сваком конкретном питању одлучиваћемо посебно, водећи рачуна о нашим интересима – навео је Дачић.

С друге стране, бивши шеф дипломатије Живадин Јовановић каже да ће ЕУ континуирано вршити притисак на Србију, јер је њихов стратешки циљ да нас одвоје од Русије, Кине и земаља Евроазијске уније, којој припада и Белорусија.

– Треба видети суштину тих захтева – увући Србију у западну сферу и посвађати са старим партнерима. Оваквих условљавања биће још. Белорусија је само једна етапа, њих више интересује однос Србије и Русије. Једно је бити флексибилан, а једно држати се својих савезника – каже Јовановић и додаје:

– Србија, ако хоће да чува себе и своју самосталност, мора с времена на време рећи не. Не можете очекивати подршку Лукашенка, а радити му о глави заједно са ЕУ.

Не признајемо Лукашенка, санкције пре 24. септембра

ЕУ не признаје Александра Лукашенка за председника Белорусије и припрема се да уведе санкције званичницима те земље, најавио је јуче у Бриселу шеф европске дипломатије Ђозеп Борељ.

– Сматрамо да су избори 9. августа лажни и не признајемо Лукашенка за легитимног председника Белорусије – изјавио је Борељ на пленарној седници Европског парламента. Он је најавио увођење санкција „одговорнима за насиље, репресију и фалсификовање изборних резултата“.

– Те санкције би требало да буду усвојене пре Европског савета 24. и 25. септембра у Бриселу ако желимо да сачувамо кредибилитет Европе – истакао је он.

Од нас ће се очекивати веће усклађивање

Министарка за евроинтеграције Јадранка Јоксимовић на питање да ли ћемо се придружити ЕУ у најављеним санкцијама, али и које су последице ако то не учинимо, каже да је ово (наше) питање везано за поглавље 31 у преговорима са ЕУ.

– Нацрт извештаја није усвојен посебно због ставова појединих држава чланица које изражавају веће очекивање од Србије у погледу усклађивања са ЗСБП. Наравно, не мери се само проценат усклађености са резолуцијама, већ и допринос мултинационалним војним и цивилним мисијама, где је Србија високорангирана по доприносу. Ми смо недавно подржали политичку Резолуцију Савета ЕУ о стању у Белорусији и одустали од учешћа у заједничким војним вежбама, што је јасан показатељ нашег усклађивања са ЗСБП ЕУ, и то је тако и оцењено у ЕУ. Што се тиче режима санкција према Белорусији, то је наставак политичких мера ЕУ према тој земљи, али режим санкција још није потврђен и усвојен у ЕУ. Иначе, санкције би значиле списак личности на које би се одређене мере санкција односиле – објашњава Јоксимовићева и додаје:

– Свакако да ће се у будућности, у складу са напредном динамиком наших преговора, од нас очекивати веће усклађивање, али и ја очекујем да се на радним телима ЕК коначно усвоји Извештај са скрининга за поглавље 31, да би и формално успоставили јасан механизам праћења усклађивања, а не само политичких очекивања појединих држава чланица.

--

Leave a Reply