Западни Балкан је централни део визије о целој, слободној и напредној Европи. То је витални интерес САД и у сржи спољне политике, поручио је Габријел Ескобар.
Он је то рекао пред подкомитетом америчког сената за спољне послове за Европу и регионалну безбедносну сарадњу.
Одговарао је на више питања о Косову и дијалогу Београда и Приштине. Подржава оснивање ЗСО, али не жели да то буде Република Српска. САД су од косовских власти затражиле да размотре „компатибилне моделе“ који не би „подривали суверенитет или функционалност Косова“.
Он лично, верује да би оснивање ЗСО „ојачало суверенитет Косова“.
Дијалог за крајњи исход има сврху узајамног признања. Разговори стога нису о статусу Косова – већ о „признавању да је Косово суверена и независна држава“.
Потенцијал Западног Балкана није испуњен, нагласио је изасланик америчке администрације за Западни Балкан, одавши да Бајденова администрација препознаје овај изазов, те остаје посвећена овом региону као „историјски, политички, културно и географски недељивом делу Европе“.
„Наш дугогодишњи дипломатски ангажман подржава пуну интеграцију Западног Балкана у евроатлантске структуре. Јачи Балкан, интегрисан у јачу Европу, чини јачим Трансатлантско партнерство. У том циљу, Сједињене Државе настављају да продубљују наша дугогодишња партнерства у региону“, казао је Ескобар.
Као доказе за то навео је да су САД недавно прославиле 140 година дипломатских односа са Србијом, да су после 5 година одржале прве билатералне одбрамбене консултације.
Најавио је штаб специјалних оперативних снага у Албанији, поздравио укидање америчких виза за држављане Хрватске, привремени прихват авганистанских избеглица на Косову, у Албанији, и Северној Македонији, економска и безбедносна улагања у регион.
„Регионалне иницијативе као што је заједничко регионално ЕУ тржиште, Отворени Балкан и Зелена агенда, показују да дубља економска интеграција и сарадња је неопходна за одрживи раст и чланство у ЕУ. Постоје огромне могућности за америчка предузећа, а ми настављамо да охрабрујемо земље да ојачају владавину закона, боре се против корупције и повећају транспарентност како би се прошириле могућности улагања“, истакао је Ескобар у уводном излагању.
Казао је и да са једне стране, у неким земљама се улажу озбиљни напори за јачање демократских институција и борбу против корупције, као и реформе, какве су Албанија и Северна Македонија, у другим то није. Напротив, приметно је „назадовање“, а то је случај, према Ескобару, у БиХ, где постоји „политичка криза и ендемска корупција“.
„Наше упозорење актерима у региону који се баве корумпираним, дестабилизујућим или антидемократским понашањем је јасно: биће последица“, истакао је Ескобар, наводећи примере недавних америчких санкција за групу привредника са Севера Косова, те и за Милорада Додика због „коруптивног и дестабилишућег понашања“. Ескобар је иначе јасно истакао напоре да се Дејтонским споразумом дође до мира у БиХ.
„Снажно подржавамо Дијалог уз подршку ЕУ за нормализацију односа између Косова и Србије. Дијалог је форум у коме обе стране, као једнаке, морају да раде на решавању својих разлика и проналажењу свеобухватног споразума, који је обема земљама потребан за њихову европску будућност. Верујемо да овај напор треба да буде усредсређен на узајамно признавање“, такође је рекао у уводном излагању Ескобар.
Током касније дискусије и одговора на питање америчког сенатора Боба Менендеза о томе да ли је забринут да би формирање ЗСО могло да доведе до дестабилизације Косова, због опасности од нове Републике Српске, и тога да није у потпуном складу са косовским уставом, Ескобар је казао да није и одговорио следеће:
„Ми подржавамо оснивање Заједнице из бројних разлога. Први је што је то већ договорено. Упркос томе што је Уставни суд донео одлуку да поједини делови предлога нису усклађени са Уставом – он не наводи да је сама Заједница неуставна. Тако да је у контексту дијалога до Косова и Србије да одлуче како ће то изгледати. То не мора да буде и свакако, да ми не желимо да то буде нешто као Република Српска – али смо ми – мој колега Мирослав Лајчак, затражили од косовске владе да размотре моделе за које верују да би могли бити компатибилни. Који не би подривали њихов суверенитет или функционалност као начин који би Србима дозволио да наставе да и даље примају здравствену заштиту, одређене бенефите у образовању на српском језику. Лично мислим да би напор који би попустио ангажман Београда у српској заједници и то пренео то у домаћу, транспарентну институцију под контролом Владе Косова, заправо увећао суверенитет Косова, а не умањио га”.
На питање истог сенатора какве уступке САД траже од Србије како би оправдале притисак на Косово да оснује ЗСО, Ескобар је казао:
„Сврха дијалога је да се све окрене у смеру Косова. Да будем поштен до краја – са крајњим исходом узајамног признавања и нормализације односа – нешто што сада немају. Дакле, дијалог није о статусу Косова – већ о признању да су они суверена и независна држава. Дијалог је механизам који се доказао као ефикасан у решавању разлика између две земље. Најскорије у прошлог септембра – у решењу спора у вези са регистарским таблицама постигнутим посредством Европске уније. Уз нашу подршку – а наша подршка Косову је одлучна – желимо да се постарамо да посредством дијалога преброде све тешке изазове како би попустиле тешкоће код обе стране и како би оствариле заједничку европску будућност“.
На питање и о Вашингтонском споразуму Ескобар је казао да му се „конкретно свиђа“ мораторијум на признавање и повлачење признања, подсетивши да су се две стране сагласиле са тим. Посебно је истакао тачке о економској сарадњи.
Америчко-европски двојац је пре две недеље био у вишедневној посети прво Приштини, а потом и Београду.