Руски амбасадор у Србији Александар Боцан-Харченко изјавио је да је Kосово питање око којег је потребна додатна активност међународне заједнице и да је Русија спремна да пружи помоћ у успостављању или обнови дијалога Београда и Приштине.
Боцан-Харченко је за ТВ Прва казао да је Русија спремна да помогне дијалог ако Београд затражи њену помоћ, пре свега у Савету безбедности УН, као и у односима са ЕУ и Вашингтоном.

„Ако Београд или неки други фактори желе учешће Русије, и на то смо спремни, али желимо да будемо сигурни да ће дијалог бити развијан стриктно у оквиру међународног права, односно Резолуције 1244 Савета безбедности УН“, казао је Боцан-Харченко.

Kоментаришући саопштење Kвинте (САД, Велике Британије, Њемачке, Француске и Италије) о Kосову и дијалогу Београда и Приштине, он је рекао да у њему није пронашао ништа ново и да је то одавно познат став западних земаља.

„Сматрам да постоји очигледно једнострани прилаз, јер што се тиче дијалога и разлога што га сада нема, Београд уопште није крив“, истиче руски амбасадор.

Упитан да ли би Русија као косовско решење прихватила размену територија, односно разграничење, руски амбасадор у Србији каже да Русија има генерални став, а то је да је спремна да подржи све што одговара Београду и што је, пре свега, у оквиру међународног права.

„Ако се обе стране буду договориле око неке опције, онда та опција мора да буде прихватљива и подржана од Савета безбедности“, истакао је Боцан-Харченко.

Он је додао и да су и даље присутна настојања да Kосово уђе у међународне институције, али да Русија сматра да је немогуће да Kосово постане чланица међународних институција, пре свега УН, па ни других.

На констатацију да су свих пет земаља чланица Савета безбједности скоро истовремено промениле своје амбасадоре у Србији, Борцан-Харченко је рекао да је уверен да ту не постоји заједничка одлука и размишљање.

Додаје да, међутим, са друге стране, можда има нека општа или заједничка визија да је Србија кључна држава за Западни Балкан, као и да постоје додатне тензије када је у питању Kосово и Метохија.

„Ми се слажемо да постоје питања безбедности и сматрам да тако размишљају и у другим престоницама“, каже Борцан-Харченко.

Упитан како би Русија гледала на то да Србија каже да хоће да постане чланица НАТО-а, Боцан-Харченко каже да Србија по том питању има доследан став о својој неутралности, који је, према мишљењу Русије, добро образложен.

„Говорио сам неколико пута да ми сматрамо да ту постоји и дуга традиција неутралности и ми не можемо да размишљамо шта би било када би било, али зато постоји званичан став“, каже руски амбасадор.

Говорећи о руском хуманитарном центру у Нишу, Боцан-Харченко каже да је он отворен за медије, јавност, а да се у њему налазе људи, као и опрема за ватрогасне и хуманитарне активности и да не постоји ниједан знак да то може бити војна база.

„Русија назива хуманитарном акцијом оно што је хуманитрарна акција“, истиче Боцан-Харченко и додаје да тај центар служи за помоћ у случају пожара, поплава, смештаја миграната.

Што се тиче примопредаје оклопних возила у Нишу, Боцан-Харченко каже да је то било у оквиру редовних активности, а да је одлука за то донета раније.

„По доласку у Србију, добио сам јасан појам да председник Вучић брине о војсци и положају војника и ова примопредаја је помоћ на основу нашег уговора о војно-техничкој сарадњи“, казао је Боцан-Харченко, додајући да би требало да буде испоручено још 30 оклопних возила и тенкова.

Одговарајући на оптужбе које су се појавиле на Тњитеру да је то стара опрема, Боцан-Харченко каже да је председник Вучић најбоље објаснио да постоји очигледна разлика између старих модела и садашњих.

Упитан како види унутрашну политичку ситуацију у Србији, Боцан-Харченко каже да је Србија стабилна земља окренута, захваљујући председнику Вучићу и Влади, према економском развоју, који се остварује у равнотежи развоја односа према Русији и ЕУ, што представља позитиван изузетак у данашњем свету и Европи.

Додаје и да је Србија демократска земља, а да у свакој таквој земљи постоји опозиција и коментаришући протесте дела опозиције, истиче да сматра да улица није најбољи терен да се води политика.

Сматра и да је у том случају власт суздржана и да делује у оквиру закона.

loading...

Оставите одговор