Нема никакве сумње да највеће заслуге за истрајну борбу против неправде, оличене у накарадном тзв. Закону о слободи вероисповести, која је на концу резултирала сменом тродеценијског криминогеног режима Демократске партије социјалиста (ДПС), иду најпре митрополиту црногорско-приморском Амфилохију и владики будимљанско-никшићком Јоаникију, затим доскорашњој опозицији, која је упркос свим притисцима и манипулацијама ДПС на изборима 30. августа остварила фантастичну победу, и најзад, али нипошто не и најмање, слободољубивом и богољубивом народу Црне Горе. Међутим, не сме се заборавити улога коју је у борби за слободу и очување Српске православне цркве (СПЦ) у Црној Гори имао протојереј-ставрофор которски и парох бококоторски Момчило Kривокапић, који нажалост није дочекао да види плодове ове свете борбе, пошто се крајем априла, у 76. години живота, упокојио у Господу.
Читав живота оца Мома, како га је из милоште звала његова паства, био је обележем служењем Светој српској Цркви и борбом за очување њеног положаја, најпре под ударима комунистичких власти, а потом и њиховог идеолошког наследника, оличеног у ДПС. Тако је отац Момо, између осталог, 1992. године био именован за првог ректора обновљене Цетињске богословије. У новијем периоду, односно након усвајања поменутог наказног “Закона” крајем прошле године, отац Момо је био међу његовим најгласнијим противницима, па се тако ставио на чело величанствених литија и молебана, одржаваних у Боки Kоторској у знак противљења његовом усвајању и примени.
Због наводног кршења епидемиолошких мера прописаних од стране црногорског Националног координационог тела за заразне болести (НKТ), заједно са још двојицом свештеника у марту ове године приведен је на информативни разговор.
Памтиће се позиви оца Мома православном народу Црне Горе да буде упоран, смирен и достојанствен у борби за повлачење поменутог “Закона”. Али и речи да ће се време и историја у Црној Гори мерити пре и након почетка литија.
Вероватно да отац Момо није ни слутио колико ће пророчке бити ове његове речи, пошто је евидентно да је усвајање “Закона” представљало ону кап која је дефинитивно прелила чашу часних Црногораца, подстичући их најпре на масовно учешће у протестним шетњама, литијама и молебанима, а затим и да на изборима напокон пошаљу на сметлиште историје режим ДПС. И зато је неопходно рећи – оче Момо, ова победа је и за тебе!