Пре неколико година, европски челници централних банака озбиљно су размишљали о „бацању новца из хеликоптера“, као плану за спас посрнулих економија у Европи, али и шире.

Како цене робе и услуга падају, послодавци више не могу да приуште да одрже плате на истом нивоу, па долази до отказа и резања плата, што тера економију у даљи колапс. Једно од решења за проблем дефлације је и „новац из хеликоптера“, концепт који је први понудио економиста Милтон Фридман 1969. године.

Према Фридману, централне банке увек могу да одрже здрав раст понуде новца, јер им на располагању увек стоји штампање новчаница и „бацање новца из хеликоптера на изгладнелу економију“.

Постоји неколико модела за искоришћавање таквог новца, од којих је најједноставнији и најегалитарнији дељење фиксног новчаног износа свим грађанима, на пример 500 евра свима у ЕУ. Или по 100 евра колико се најављује да ће добити сваки грађанин Србије.

Идеју је поново покренуо корона вирус, а председник Србије Александар Вучић рекао је вечерас да Србија вишак новца који ће искористи за спас економије и спровођење програма економских мера, управо долази из тог модела, односно „новца из хеликоптера“.

Теорија и пракса

Под насловом „Економисти дискутују о новцу из хеликоптера“, онлајн портал првог програма Немачке телевизије у четвртак 12. марта 2020. пише: „Прошле седмице Америчка централна банка је изненада драстично смањила камате – први пут након финансијске кризе 2008. Али утицај тог потеза чувене Фед банке трајао је – неколико минута“. То што је урадила Америчка централна банка је иначе политика коју Европска централна банка води последњих година. Чак и много драстичније.

У истом чланку, потом пише:

„Према речима водећих економиста, немачка економија ће у првој половини године вероватно клизнути у рецесију. Дакле, да ли је дошло време за драстичније мере?“

И заиста, у фијоци централних банкара већ деценијама нетакнут стоји предлог нобеловца Фридмана.

Фридман је тако назвао новац који централна банка неке земље ствара – ни из чега и потом га даје грађанима – тако да пада по људима као да га неко баца из хеликоптера.“

Неко једноставно идеју назива „киша пара“. А у чланку даље пише:

„Данас, за многе економисте, та Фридманова идеја више није само луда идеја. Концепт „кише пара“ могао би постати „друштвено прихватљив“, сматра економиста и бивши ректор универзитета Дојче Бундесбанке Дитрих Шонвиц. Марио Драги, бивши шеф Европске централне банке за ту идеју је рекао да је „веома занимљива“.

Разлог изненадног интересовања за Фридманов концепт је очигледан: монетарна политика је исцрпила готово све своје могућности.

Аналитичар Commerz банке Улрих Лојхтман каже: „Централне банке света су од финансијске кризе 2008. у потпуности одрадиле ту листу – осим последње тачке: кише пара.“

„Киша пара“ тако постаје последње средство централних банака. Економисти Дојче банке су 2016. дошли до закључка да киша пара може бити значајно ефикаснија од традиционалних средстава монетарне и фискалне политике.

Наравно, не ради се заправо о бацању новца из хеликоптера на грађане. Уместо тога, Европска централна банка би могла да укњижи новац директно на рачуне грађана да би повећала потражњу и инфлацију.

Advertisements

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here