На обронцима Хомољских планина, надомак Бора, сместило се село Оштрељ где смо упознали Стефана Симоновића, младог пољопривредника који успешно води “Запис Хомоља” – породичну млекару и мини фарму крава
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:
Овај породични успех темељи се на искуству и љубави према сиревима. Како нам је рекао наш саговорник, радо је наставио очевим стопама. Задовољан је резултатима које постиже, али не мирује. Увек се труди да иде ка још бољем пласману, јер то данас захтева и само тржиште у сваком сегменту пољопривреде. Тренутно у штали има тридесетак грла, а месечно имају око 6000 литара млека одличне класе. 
“Моји се овим послом баве већ скоро 20 година, а ја сам сад наставио. Имао сам добар старт са послом, јер су моји родитељи нешто направили. Самим тим што сам завршио млекарску школу, а касније и Технолошки факултет, сигуран сам да ће практично знање и вишегодишње искуство бити искоришћени на најбољи могући начин”, прича нам овај поносни власник “Записа Хомоља”. 
Наш млади домаћин неуспех не види као опцију. Води једну савремену мини фарму од које живи његова породица. Себи је за циљ поставио да у наредним годинама прошири производњу сира и унапреди свој пласман на тржишту. 
“Ми смо само улагали у млеко и мислили како ћемо да направимо сир, нисмо калкулисали и нисмо рачунали на неуспех”, каже Стефан. А како каже, од врхунског млека настаје и врхунски сир. Рађен по старом рецепту, а према новим технолошким процесима, влашки сир у вину из манастира Буково свакако је нешто што морате пробати уколико Вас пут наведе у овај крај. 
“Сви који су пробали били су одушевљени. Пијани сир, како га многи зову, је сир у комбинацији са вином и то је управо та добитна комбинација.”, објашњава нам наш саговорник.Колико хармонично сиреви иду уз вино, не зна се док се не проба, а Симоновићи раде не само на томе да популаризују већу конзумацију и тражњу за својим производима, већ да на дуге стазе створе нови бренд овог источног краја Србије. 
За крај ове наше приче, Стефан каже да је највеће достигнуће наставити традицију предака, што је и највећа жеља сваког пољопривредног произвођача. А он одлазак из села не види као опцију, већ сматра да су останак на селу и бављење пољопривредом будућност домаћег аграра.