„Док се данас и кроз “Danas” као новог свог медија Драган Шолак буса у груди и поштење, у савестан бизнис, због чега гања новинаре посредством фантомских процеса по Швајцарској – на видело испливајају непобитни докази свих његових пословних марифетлука, малверзација и погодности које су му одобравале и дозвољавале раније власти у Србији – правећи од наше земље праве мале заморчиће у лонцу западних тајкуна и њихових сателита по Србији и Балкану!?”, пише Embargo.rs.

Њихов текст преносимо у целости:

„Прича о томе, да је на најпоштенији начин Драган Шолак, гаражни бизнисмен из Крагујевца стекао све на поштено и на памет вреди колико и килограм лањског снега, ако га је ико сачувао макар на некој фотографији!? Његова жеља да по сваку цену буде неко и нешто у Србији, по директним инструкцијама Сороша, разних шпијуна типа Петреуса и осталих који се деценијама крију иза такозваних Инвестиционих фондова – била је толико финансијски јака да јој је мало ко могао да одоли! Понајмање људи који су тих година (после петооктобарске револуције) запосели власт и моћ у држави Србији – а да је нису добили нити на изборима, нити по вољи грађана Србије…

Ово је прича антикорупцијског портала Embargo.rs о томе, како је “за џабе” дељења имовина свих грађана Србије, како је учињен “злочин без казне” према свима нама и како се онда тај исти неухваћени мирнодопски лиферант толико обогатио и осмелио – да данас гледа један други циљ: да освоји власт у Србији без избора, да опет превари све грађане и на тај начин стави још један ред бодљикаве жице око имовине коју је стекао, на начин који ћемо управо сада конкретно објаснити, а што ће бити тема посебно интересантног документарног филма из исте ауторске куће…

Јер, то што је урадила влада Војислава Коштунице, те 2005. године, кроз решење Министарства за капиталне инвестиције Велимира – Веље Илића граничи се са издајом земље, издајом економских интереса, због чега нико никада није одговарао?! Али је зато, потписник решења, помоћник министра, дипл. инг. Драгомир Васиљевић, по паду те владе – одмах ухлебље нашао у Шолаковој фирми SBB (или United Group, потпуно је свеједно) – у којој ради до данашњег дана. Пуних 15 година!?

Наиме, по решењу Министарства за капиталне инвестиције од 22.02.2005., број 351-02-1370/2004-13, а по захтеву предузећа “Serbia Broadband – Српске кабловске мреже” д.о.о. из Крагујевца ( “SBB” д.о.о.) одобрено је постављање телекомуникационих објеката (јединственог Кабловско Дистрибутивног Система, КДС) дуж целе територије Рерпублике Србије а који се састоји од Магистралног оптичког кабла дуж путне и железничке мреже на Коридору 10, свих градова у том правцу и свих других магистрачних, локалних и железничких путних праваца! Затим се наводи да ово одобрење важи и за све електро и путне мреже и правце у скоро свим градовима Србије! И све то за више него смешну таксу “као фол” за издавање одобрења за изградњу у износу од 1.017.227,00 динара!? Па, да ли је ово могуће? Да ли највиталнији државни ресурс дуж целе територије Србије вреди само 8,5 хиљада евра, плус једно намештење државног службеника који је то потписао?

Како је ово смела да дозволи држава Србија, да “за џабе” да, тада већ богатом новокомпонованом голферу, Шолаку да присвоји и монополизује државни ресурс и то све о трошку државе?! Јер, он је своје оптичке каблове полагао на путне и железничке трасе које је градила држава, па се попут змије или малог пацова увлачио у државне канале и пропусте…

Да иронија случаја безумног арчења државних ресурса буде још већа, чак се у поменутом решењу спомиње да ће инвеститор за постављање своје мреже по градовима, са магистралног вода качити се на постојећу мрежу Телекома Србија, па ће и ту уштедети средства и опет искористити државни ресурс за џабака… Па где је то још имало, осим у досовској Србији! Зато и није чудо што су државу били довели на просјачки штап, на ивицу опстанка или за куповину од стране неколико домаћих тајкуна (лопова)?!

У покушају да одгонетнемо бар један намерно измишљени ребус енормног богаћења Драгана Шолака, то јест, откривања свих оних помагача-логистичара који су му здушно помагали у томе, не тако давно, обавили смо разговор са ондашњим министром за капиталне инвестиције, Велимиром Вељом Илићем, што ће бити ускоро део комплетне документарне видео приче о човеку “који се обогатио из пацовских канала”:

Ја не знам о чему ви причате? – биле су прве речи Илића, када смо му у споменули овај случај из његовог министарства. – Да ли верујете, да ово први пут видим и сада ми је јасно, да су многе ствари пролазиле у министарству мимо мене, јер су ти вајни моји помоћници били оданији некаквим невладиним организацијама, него мени као министру и влади Србије!

А, кад се лично уверио у документ који смо му дали у руке, Веља Илић је наставио у истом стилу:

Па, то је то! Тако су радили иза мојих леђа… То су ти центри моћи, моћни људи из редова “жутих” којима је дириговао један човек поред Бориса Тадића – дозвољавао је овакве ствари! Ето, ја за ово уопште нисам знао и ово по први пут видим у животу?!? Али ме више ништа не чуди, па ни то што се тај Шолак толико обогатио, кад је имао овакву проходност кроз државу Србију… Сви ми знамо ко је то радио и ко је био на вези са странцима са Запада?! Невладине организације као паралелни центри моћи су нам дошли главе! То је то..

Ово је само део изјаве Велимира Илића на ову тему, а о чему ће јавност бити детаљно упозната кроз будући документарни филм… Неке “шлагере” из његове изјаве ипак ћемо оставити за видео продукцију?!

Хтели смо да проверимо, да ли је истина да инг. Драгомир Васиљевић заиста ради у Шолаковој фирми? Односно да ли је остао до данашњег дана? И заиста јавио нам се на први телефонски позив! Љубазним гласом је одбио сваки разговор за јавност речима:

“Ако наша ПР служба одобри, онда можемо да разговарамо, а до тада ништа! Пријатно”…

Ипак, сазнали смо оно најбитније, да је инг. Васиљевић заиста после скандалозног решења и поклона који није смео да поклања – заиста прешао у Шолакову фирму. И да се ту задржао до данашњих дана…

Да ли је потребно дати икакав други коментар, осим оне давнашње: “Ој, Србијо међу шљивицима”…”

П. Ј.

Оставите Коментар