За Хасеки Хурем султанију, Украјинку која је као робиња доведена на двор султана Сулејмана Величанственог, постала његова супруга, мајка петоро деце, али и једна од најмоћнијих жена Османског царства, чуо је цео свет.

О српској принцези Оливери Лазаревић из Крушевца мало се зна. А судбину чувене султаније Хурем искусила је читав један век раније. Она која је, према предању, ружама испраћена у Бајазитов харем, у својој земљи данас нема обележен гроб на који би се руже могле спустити.

Она је најмлађа ћерка кнеза Лазара и кнегиње Милице, сестра деспота Стефана Лазаревића. Директан потомак лозе Немањића, принцеза ретког имена, одгајана у духу културне ренесансе српског двора, подсећала је на принцезе из бајки које живе ван свих недаћа овога света. Битка између Срба и Турака на Косову 1389. завршена је тако што су обе државе изгубиле владаре.

На челу српске државе остали су удовица кнегиња Милица и малолетни кнежевић Стефан. Поред нове опасности од Турака, Србији је претила опасност и са севера, од Мађара. Све је водило дипломатски најрационалнијем решењу – политичком браку. На државном сабору, уз сагласност властеле и представника Српске цркве, кнегиња Милица донела је одлуку о склапању мира с Турцима и ступању у вазалске односе. Као залог дала је најмлађу, једину неудату ћерку, Оливеру, у харем султана Бајазита I.

Како се не зна тачна година њеног рођења, сматра се да је у харем одведена са око 16 година. Одвели су је браћа Стефан и Вук најкасније у пролеће 1390. Боравак у харему на делу је показао све предности њеног порекла – образовање, мудрост, истрајност, а и лепоту, снагу и мир. Историјски извори представљају је као ванредну лепотицу, која је имала велики утицај на султана. Први резултат тог утицаја била је канонизација кнеза Лазара и пренос моштију из Приштине у Раваницу 1391, што је дотад било забрањено. Највећим тренутком Оливерине моћи сматра се Стефаново „правдање“ Бајазиту.

Деспот је у жељи да се ослободи вазалства контактирао с Угарима, што је након султановог сазнања изазвало велику опасност по српску државу. Једино што се са сигурношћу може претпоставити јесте да је утицај младе султаније био већи него што је то било дозвољено иједној жени прије ње. Оливера и Бајазит били су у браку пуних дванаест година, али она никада није прешла у ислам.

Остала је православне вере, а на двору у Једрену имала свог личног свештеника.

Саша Боројевић

--

Leave a Reply