Стефан Урош IV Душан Немањић, познат и као Душан Силни, српски средњовековни краљ 1331.- 1345. и први српски цар 1346.- 1355. преминуо је 20. децембра 1355. године.
Цар Душан значајан је по томе што је знатно проширио границе српске државе према југу, све до Коринтског залива, искористивши унутрашње немире у Византији.
Његова смрт променила је цео ток историје, а око његових моштију обавијена је читава једна мистерија. Његове кости биле су укопане у његовој задужбини манастиру Светих Архангела, одакле су интригирале историчаре, археологе и ензузијасте, све док српски теолог и историчар Радосав Грујић није пронашао повеље Цара Душана. Тамо су почивале од кад је умро, 1355. па све до 1927. године.
Више о томе прочитајте овде:
Пламен Душана Силног уи Призрену данас чувају два монаха и тројица испосника.
Ипак, ретко ко зна причу о монаху Харитону који је убијен године 1999. када су га отели припадници војске ОВК.
Он је киднапован 15. јуна испред Дома ЈНА у центру Призрена, а јеромонах Стефан у Будисавцима исте, 1999. године.
Према врло поузданим информацијама рашко-призренске епархије, монахе Харитона и Стефана отели су припадници ОВК-а. Отмицу оца Харитона посматрао је и апаратом снимио немачки новинар који је са контингентом Кфора стигао у овај град.
У тим данима хаоса, бежаније и страдања свашта се причало о оцу Харитону и отетим Србима, једна муслиманка дошла је до оца Стефана и архангелске братије (тада су припадници СПЦ били под заштитом Енглеза и Немаца из Кфора) и испричала им „да је видела како муџахедини играју фудбал са главом неког попа са дугачком брадом“.
Када је у августу 2000. године у насељу Тусус, иза градске болнице у Призрену, Кфор пронашао једну од масовних гробница, позвао је представнике рашко-призренске епархије да „потраже“ тело оца Харитона. Тежак задатак припао је оцу Михајлу, садашњем игуману Светих Архангела, који је међу закопаним и масакрираним телима Срба идентификовао свог брата Харитона.
И како је очекивао, на телу није било главе, сигурно су је узели муџахедини из ОВК и ко зна куд су је однели. Патолог је касније констатовао да је умро у мукама.
Посмртни остаци оца Харитона из Грачанице су пребачени у манастир Црна Река код Тутина, где је неколико година био искушеник. На опроштају, тадашњи владика Артемије је рекао: „Оче Харитоне, примили смо те овде као искушеника, сада те примамо као мученика.“
