Детаљи каријере садашњег генералног директора Обавештајно безбедносног директората у црногорском МО су више него интригантни.

Након што је “Глас јавности” објавио ексклузивну вест да је директор Сектора велепродаје компаније “М:Тел Црна Гора” Саша Јовановић, који је од стране црногорског режима добио задужење да до предстојећих избора 30. августа обустави поједине делове телекомуникационог саобраћаја у циљу онемогућавања активности опозиције, у дужем временском периоду у организованом односу са припадницима Одељења за војнообавештајне и безбедносне послове Министарства одбране Црне Горе, те да је заврбован у периоду док је на челу поменутог Одељења био Миљан Перовић, садашњи генерални директор Обавештајно безбедносног директората у црногорском МО, сматрали смо за сходно да се мало детаљније позабавимо ликом и (не)делом Перовића.
Kаријерно кретање Перовића се везује за челнике утицајног тзв. мојковачког клана у редовима владајуће Демократске партије социјалиста (ДПС) – актуелног црногорског премијера Душка Марковића и директора Управе полиције (УП) Веселина Вељовића. У ранијим фазама своје каријере, био је заменик начелника подгоричке полиције, а затим и Вељовићев заменик на челу Специјалне антитерористичке јединице (САЈ).

Овај период Перовићеве каријере обележила је промена исказа на суђењу за убиство полицијског инспектора Славољуба Шћекића, убијеног 2005. године, али и наводи некадашњег припадника САЈ Брајушка Брајушковића да су Вељовић и Перовић организовали тзв. црне тројке, чији је задатак био да застрашују и премлаћују представнике опозиције и новинаре.
Наредни степеник у Перовићевој каријери је било место начелника Сектора за обезбеђење личности и објеката при УП, што је, како смо сазнали од извора блиских врху ДПС, обилато користио како би долазио до шкакљивих података о особама којима је било додељено обезбеђење овог Сектора, да би потом са истима упознавао своје “менторе” Марковића и Вељовића.
Након тога, од 2012. до 2017. године, био је директор Завода за извршење кривичних санкција (ЗИKС) у Спужу, а његов мандат на овој функцији је био обележен убиством затвореника Далибора Ђурића у затворском кругу, бекством осуђених убица Јовице Зиндовића и Ивана Вујовића из Одељења ЗИKС у Бијелом Пољу, бројним обрачунима припадника криминалних кланова у затвору, као и бруталношћу чувара над затвореницима, због чега је и зарадио надимак “Батинаш из Спужа”. Иначе, током мандата на челу ЗИKС, тачније крајем 2014. године, а након оставке Бора Вучинића на месту директора Агенције за националну безбедност (АНБ), Перовића су поједини медији повезивали са преузимањем ове функције.
Међутим, упркос његовим бројним “заслугама”, до тога ипак није дошло. Уместо тога, 2017. године је постављен за начелника Одељења за војнообавештајне и безбедносне послове МО, а у октобру 2019. године на руководећу функцију у Обавештајно безбедносном директорату. Осим нераскидиве везе са Марковићем и Вељовићем, Перовић је блиско повезан и са подгоричким режимским тајкуном Жарком Бурићем, власником “Нормал Компани”, који је са своје стране веома близак са апсолутним господаром Црне Горе Милом Ђукановићем и једном од његових многобројних конкубина, амбасадорком Црне Горе у УАЕ Душанком Јекнић Пешић. По основу ових конекција, Перовић себе воли да представља као део подгоричке полицијско-тајкунско-политичке елите, која заједно прославља Нову годину и остале празнике. Па ипак, Ђукановић и његово најближе окружење су, колико год им Перовић користио за обављање различитих прљавих послова, свесни да је реч о неискреном каријеристи, чији је недосањани сан да дође на чело УП. Остаје да се надамо да ће ликови попут Перовића и оних који су га “измислили” након предстојежих избора бити само део мрачне прошлости Црне Горе.

(Глас јавности)

--

Leave a Reply