Ближимо се полако обележавању 20 година од када се славни војвода Момчило Ђујић из Сан Дијега преселио у вечност. Док се приче о јунаштву попа из Книна непрестану нижу једна на другу, доказа о и једном злочину који је „починио“ нема ни на видику. Правоснажна пресуда која би га сврстала у ред злочинаца, издајника или криминалаца и даље не постоји, али и поред свега овога плаву таблу са његовим именом нигде нећемо моћи да пронађемо.

Нада да ће се ове табле виђати свуда по нашој прелепој отаџбини никада није умрла, а млађе генерације које полако почињу да стасавају на истини буде никада већу веру да ћемо овај призор ускоро свакодневно виђати на мноштву зидова.

ОН ТО ЗАСЛУЖУЈЕ! Иницијатива да војвода Момчило Ђујић добије своју улицу 1Искрену љубав према Православљу и јак осећај повезаности са Богом, Момчило је још као младић овенчао одлуком да се одметне у свештенике и у црквеном благостању проведе читав живот. Ипак, попу Ватри, како је прозван од народа који га је волео, жеља није била испуњена и мирни свештенички живот је убрзо морао бити прекинут.

Није могао да гледа свој вољени народ како пати. Док је служио литургију једне недеље, донето му је само једно у низу невиних српских жртава од усташког ножа. У руке је добио мало, заклано дете које тек и да је проходало. Он је смирено завршио богослужење, након тога опојао дете што му је био последњи обављен задатак у свештеничкој улози. Скинуо је затим, своју мантију и епитрахиљ, опасао себи пиштољ и узео митраљез у руке. Мирно без и једне речи започео је пут вечности…

loading...

Оставите одговор