Видећемо шта су смислили приштински ментори да блокирају процес дијалога. Не бих се зачудио да је аутор идеје да Приштина не учествујe у дијалогу са Београдом, док српске власти не повуку Интерполове потернице према припадницима бивше Ослободилачке војске Косова, исти онај који је смислио увођење такси, каже за Спутњик Небојша Човић.
Новој уцени Приштине коју је изнела министарка спољних послова самопроглашеног Косова Мељиза Харадинај Стубла придружио се и регионални заповедник бивше ОВК Шукри Буја. Његов допринос теми био је још конкретнији. Косовске институције би, каже он, требало да траже од земаља које су признале независност Косова да не признају листу Интерпола ради процесуирања припадника ОВК.
Исти ментор Приштине је био и за таксе
На питање, на какав пријем би нови предлог косовских Албанаца могао да наиђе у Бриселу који тек што је преговараче поново окупио око стола, Човић нема дилему да ово са потерницама није идеја Приштине.
„То је све инструирано из одређених међународних кругова којима није ни стало да се конструктивним приступоим, разговорима, дијалогом, како-тако разреши проблем Косова и Метохије. То је проблем где је међународно признатој држави, чланици УН, као што је Србија, отето и под окупацијом се од 2008. године држи око 17 одсто територије са које је протерано више од 200.000 људи“, каже за Спутњик некадашњи шеф Координационог центра за Косово и Метохију.
Он сматра да нови предлог одпослат из Приштине никога у Београду не може да испровоцира.
„Уколико хоће нормалне разговоре, хоће, уколико неће, видећемо шта ће време донети. Греше сви који мисле да ће проблем бити решен дланом о длан, греше сви који који терминолошки манипулишу са некаквим правно обавезујућим споразумом о нормализацији односа. Па и Бриселски споразум је подразумевао неку нормализацију“, истиче Човић.
Уцењују више од 20 година
Њега не чуди најновија уцена, јер то, како констатује, Албанци раде већ 20 година уз помоћ западних ментора. Он подсећа да је 48 разноразних споразума потписано, а да Приштина ниједан није спровела. Када је требало да спроведу оно на шта су се сами обевазали потписом, измишљали су, каже, овакве перформансе.
Саговорник Спутњика напомиње да је њихов статус регулисан са два међународно призната докумнта-Кумановским споразумом и Резолуцијом СБ УН 12 44.
„Јасно је зашто су они нервозни – јер њихове акције и акције њихових међународних ментора полако пропадају. Полако долазимо у времена у којима ће и они и њихови ментори морати да одговарају за све оно што су починили држави Србији и грађанима државе Србије. То су екстремни злочини и то не могу да прикрију оваквим мануипулацијама и перформансима ма колико прљавих пара дали за лобирање“, каже Човић.
Он подсећа да више од две деценије постоји велики отпор приштинских политичара који су, како истиче, „пресвучени ОВК борци“, али и њихових западних ментора, напорима Београда да се некадашњи припадници терористричке ОВК, за које постоји основана сумња и чврсти докази да су починили злочин, приведу правди.
„Процедура коју Србија као чланица Интерпола спроводи потпуно је у складу са највишим међународним правним стандардима и оно што је спорно је да се ухапшени по тим оптужницама са црвених Интерполових потерница, пуштају политичким одлукама и под притиском западних сила које су неретко биле саучесници у ужасним злочинима које су припадници ОВК починили над Србима, Албанцима, и осталим неалбанцима. Због тога међу косметским Албанцима влада мишљење да су они нешто посебно, да за своје злочине неће никада одговарати“, објашњава Човић.
Запад им улио осећај некажњивости
Ту је, како напомиње, и корен предлога закона о такозваној заштити такозваних тековина ОВК који је без преседана у међународним аналима.
Он је подсетио на случај Хрватске и на многе Србе који су хапшени по свету по хрватским Интерполовим потерницама којима је суђено пред хрватским судовима.
„Без улажења у исправност тих поступака, међународна заједница није мрднула прстом да оспори њихов легитимитет. Не видим ни један једини разлог зашто би Албанци са Косова и Метохије, припадници ОВК, имали другачији третман“, напомиње наш саговорник.
Ако постоји сумња, свако треба да буде приведен правди, закључује наш саговорник, а у судском поступку је на странама да потврде или оповргну оптужницу.