Док долазак лепог времена за наутичаре и купаче значи више уживања на Сави и Дунаву, за речну полицију то значи више акције и повећан обим посла.

Дању, ноћу, по магли, олуји и сунчаном дану, они су ти који одржавају ред и мир на рекама, а да бисмо открили која су све задужења полиције на води, ко је најпроблематичнији од наутичара, али и колика је одговорност који се нађу у пловилу, разговарали смо са Миленком Марковићем који је полицијски службеник Полицијске испоставе за безбедност на рекама Београда већ више од три деценије.

*Шта све обухвата рад на реци, која су задужења речне полиције у Београду?

  • Полицијска испостава за безбедност на рекама обавља све полицијске послове у складу са полицијски мерама и радњама и полицијским овлашћењима оним специфичним на Дунаву и на Сави, односно, пловном путу кога ми покривамо. Наша Полицијска испостава покрива укупно 135 километар пловног пута, део Дунава, део Саве и негде око 220 километара обале, граничимо се са 5 других полицијских управа.

*Осим контроле саобраћаја, шта још речна полиција ради?

  • Главни акценат је на спречавању прекршаја, спречавање нарушавања јавног реда и мира, хватање извршиоца прекршајног дела и других прописа које крше. Ту је и обезбеђење јавних скупова на реци, везано за спортске организације, регате, такмуичења на води и остало, а један од главних послова по којима смо ми препознатљиви јесте спашавање лица, односно спречавање суицида са београдских мостова.

За те потребе имамо константно 24 сата, одређену једну интервентну патролу која дежура на нашем објекту или је у зони мостова и она је искључиво задужена за спашавање лица која покушавају суицид са наших мостова. Прошле године смо имали 14 спашених лица, а ове године за сада два. Примећује се драстичан пад у односу на ову годину и прошлу у покушају суицида, просек нам је ранијих година био 20 у току једне сезоне, прошле године је било доста мање, као и ове.

*Kада су у питању покушаји самоубистава са мостова, који месеци су ударни, када се људи најчешће одлуче за тај корак?

Обично април, мај буду ударни месеци и то буде период када имамо највише скокова са мостова и неки тамо јесењи месец први. Ове године је било два и надам се да ће тај тренд да настави да пада и надам се да нећемо имати таквих ситуација и да се људи неће одлучивати на тај потез, рекао је Миленко Марковић

*Највише прекршаја што се тиче безбедности пловидбе и прописа везаних за безбедност пловидбе које наши наутичари на реци крше?

  • Ми нисмо директно надлежни за спровођење прописа везано за закон о пловидби за то је задужена инспекција безбедности пловидбе, ми уско сарађујемо са њима, али уколико они нису у могућности да изађу на терен, ми спречавамо нарушавање јавног реда и мира и достављамо надлежној инспекцији пријаву за прекршај коју смо уочили или пловидбени извештај, где они у оквиру својих надлежности утврђују чињенице, да ли има прекршаја, који су, допуњавају пријаве и подносе захтев за покретање прекршајног поступка код судије за прекршаје.

*Најчешћи прекршаји су то да сусрећемо пловила која нису регистрована, односно, нису уписана у уписник код надзорне Лучке капетаније и сусрећемо лица која управљају тим пловилима, а немају положени стручни испит за управљача моторног чамца.

Такође, у сезони је актуелно глисирање, такозвано подизање таласа где они превеликим таласима угрожавају друге учеснике у пловидби и друге усидрене објекте. Тим подизањем таласа могу да оштете пловила, зато је Лучка капетанија донела уредбу, где је забрањено глисирање, односно подизање таласа од ушћа реке Саве до девет километара на горе, где је најгушћи речни саобраћај и на ушћу горе узводно до Гардоша и низводно до Панчевачког моста то је зона где има највише саобраћаја и ту је забрањено прављење таласа.

*Правила на реци која смо у обавези да испоштујемо?

Пре свега чамац мора бити технички исправан, регистрован, уписан у уписник код надлежне Лучке капетаније. Затим, особе које управљају пловилом морају да имају положени стручни испит да знају да владају тим чамце, да познају правила безбедности пловидбе и битно је да имају прописану опрему од весала до сидра, довољан број појаса за спасавање за одређени број путника. Лучка капетанија у зависности од габарита возила прописује колико људи може бити на њему. Дакле, апелујем да се придржавају тих прописа: да чамци буду технички исправи, да имају положени испит, да не укрцавају већи број особа у чамац од онога што је Kапетанија приликом регистрације уписала, да имају прописан број појаса за спасавање.

  • Kоје све непредвиђене околности могу да нам се десе на реци када у поноћ морамо да зовемо речну полицију?

Kада су наши млађи наутичари у питању, знају да се мало даље отисну и са друштвом, оду у руралније пределе, па се деси да остану без горива, да их ухвати невреме, да им се угаси телефон. Зато је важно да своје пловидбене активности планирају. Рецимо, данас ћемо да пловимо од тачке А до Б, да знају колика им је количина горива потребна, да имају довољну количину хране и воде, да су им телефони напуњени, да ако иду у завученије крајеве, да неко од њихових пријатеља зна где су, да бисмо ми могли лакше да их нађемо.

Апелујем да не користе алкохол, поготово лети када су велике врућине, да се не сидре на пловном путу, не угрожавају своју безбедност, јер је фреквенција преноса робе много већа. Дешава се да се људи усидре на сред Саве, легну у чамац плутају и нечују сирену теретног брода, да се води рачуна о томе, да се не купају на пловном путу.

*Kако функционише ноћно патролирање?

  • Наша полицијска испостава ради 24 сата, увек имамо најмање две патроле, једна је интервентна која је ту у бази или у близини мостова, где има највише скокова због хитне интервенције и другу, некад и две које су редовне и покривају остали делове терена. Наш посао захтева да се ради и дању и ноћи и кад су лоши временски услови, из тих разлога потребно је да постоји стално усавршавање и напредовање, такав посао захтева полицијске вештине које се стичу годинама. Такође, потребно је полагање испита за руковање радаром, јер је нама радар помоћно средство за услове слабе видљивости као што је ноћ. Нема фарова, беле линије, кад изађете на Дунав не видите ништа око себе.

Шта се најчешће кријумчари на нашим рекама?

Најчешће се кријумчаре нафтни деривати, а ту се скидао и кокс са бродова.

Оставите Коментар