Косово је узрок нашег постојања. За Србе и Србију нема важнијег државног и националног питања од Косова, нити постоји важнији задатак од борбе да Косово остане Србија.
Највећи испит за ову генерацију Срба је очување српске државности на Косову, коју су нам наши преци оставили у залог. Само оне државе које су чврсто и неодустајно браниле своју територију и тако браниле своје државно и национално достојанство, али и снагу и веру у себе, биле су поштоване, признате али уједно и економски снажне.
Слабе државе, а предаја територије је слабост, препознате су као нестабилне и несигурне за улагања и развој, јер у таквим околностима, не може се назрети крај мењању њихових граница и даљим политичким потресима који урушавају економију једне државе.
Погледајмо пример Русије, када је бранила своје право на Чеченију, или Израела са Јерусалимом, или Велике Британије на Фокландским острвима, или Кине и њеног права на Тајван и Хонг Конг. Све су то различите државе, са различитим уређењем и историјом, али са идентичним позицијама када је у питању чврста одбрана државне територије и снажна економија и развој који су последица такве одлучне државне политике.
Недавно сам био у посети Израелу. Земљи са мало више од осам милиона становника и БДП-ом од чак 320 милијарди долара!!! Ова држава има константно отворено питање угрожености дела територије на које претендују други народи у окружењу Израела. Али је истовремено ова држава очигледан пример да перманентна конфликтна ситуација није препрека економском расту и привлачењу инвестиција, како то покушавају да прикажу неки политичари у нашој држави. Напротив, Израел је управо својом одлучном политиком заштите територијалне целовитости, демонстрирао спремност да бескомпромисно брани свој Устав, државност, законе и територију. Та политика се можда не свиђа свима, али је већ деценијама стабилна и непромењива, и управо је то оно што инвеститорима улива сигурност и поверење у ту државу. Израел је држава чији је најсветији део, град Јерусалим, предмет спора два народа уз умешаност међународне заједнице, исто као и питање Косова, али то није спречило амерички Интел да прошле године купи израелску иновациону компанију са седиштем у Јерусалиму, Mobileye, за чак 15,3 милијарде долара!!!
Ми не можемо никада да пристанемо на то да Косово не буде Србија, јер нити смо га ми, који данас живимо у Србији са Косовом, начинили Србијом, нити имамо право да будуће генерације Срба оставимо без Косова. Замислите да један Јеврејин покуша да преда другом народу у руке Јерусалим. То је просто немогуће. Оно што је Јерусалим за Јевреје, то је Косово за Србе. Чувајући Косово, ми чувамо Републику Српску, чувамо Рашку, чувамо Војводину, јер све су то питања која би сутра могла да буду отворена, уколико на питању Косова покажемо слабост и неодлучност као народ и држава.
Али исто тако, тешко је поверовати да ће Албанци, који чине велику већину у Покрајини, и који су добили подршку знатног броја врло утицајних земаља за своје незаконите одлуке о отцепљењу, одустати од својих сепаратистичких намера и променити своју политику. Зато морамо да преговарамо, да водимо стални дијалог са Албанцима, да им покажемо да у Србији, уз најширу могућу аутономију, могу да имају бољу економску перспективу него што је имају у лажној држави Косово. Уверен сам да косовски Албанци не виде будућност за себе у квази-држави којом управља мафија, где им живот сваки дан виси о концу, и где је највеће сиромаштво и стопа незапослености у Европи. Не верујем да они виде своју будућност у држави која је «црна рупа» Европе. Пропутовао сам сваки центиметар Косова. Знам како Албанци дишу. Прошла је она почетна еуфорија због једнострано проглашене независности Косова. Дошло је време да се живи и ради. Али уместо тога, Албанци на Косову постају све сиромашнији. Богате се криминалци, а обичан народ пропада. Без обзира на све, Србија је за косовске Албанце и даље најбоље тржиште. Овде имају економију, имају послове, имају правну сигурност и безбедност бизниса гарантовану Уставом и законима Републике Србије, а не мафијашком «бесом» криминалаца који данас владају Косовом. А да не говорим о томе колико се Албанаца данас лечи у српским болницама, верујући безрезервно српском здравству.
Да, са Албанцима морамо да водимо стални дијалог, али исто тако је важно да водимо и наш унутрашњи, српски дијалог, како би се дошло до става који ће одражавати највиши могући степен сагласности нашег друштва о начинима за решавање питања Косова. У том смислу је добродошла иницијатива председника Републике Александра Вучића да отвори унутрашњи дијалог о Косову. То видим као пут да наше друштво покуша да пронађе основу окупљања око овог најважнијег српског питања, како бисмо били јачи у наступу и према Албанцима и према међународној заједници. Они који не желе наше окупљање, учиниће све да останемо подељени и слаби и да нас дестабилизују.
Сада су нам јединство и окупљање потребнији него икада. Сматрам да је наша обавеза данас да будућим генерацијама омогућимо прилику да преговарају, а то можемо само ако им Косово оставимо у Србији. Такође мислим да у решавању овог најважнијег питања за Србе не смемо бити притиснути временским оквиром у којем се преговори морају окончати. Јер тај оквир дају други приоритети државне политике, који су у односу на Косово много мање важни. Србија трпи притисак да питање Косова решимо брзо и на своју штету, тргујући делом своје територије за нешто потпуно неизвесно и непредвидиво. Том притиску морамо да се одупремо бескомпромисно и одлучно. Онако као Израел и друге државе у свету које већ деценијама уназад имају чврсте и непромењиве ставове о заштити своје територијалне целовитости. Али истовремено треба да останемо отворени за сарадњу са међународном заједницом на равноправним основама.
У нашој борби за Косово треба да се ослонимо на права која су нам међународно призната и на подршку земаља које свет виде заснован на тим правима. А њих није мало, и оне постају све јаче. Морамо да покушамо да убедимо и друге, који су стали на страну нелегалне сецесије, да је и њихов интерес договор који неће порицати наше право да Косово сматрамо Србијом, јер је демократска, стабилна и јака Србија интерес и Европе и читавог света.
Потребно је да економски ојачамо положај Срба у покрајини и обезбедимо њихову снажну институционалну везу са централном Србијом и републичким органима у Београду. То је јемство опстанка и јачања Срба на Косову и залог даљег ширења наших права и државе у покрајини у будућности.
Морамо да одбранимо право на нашу имовину на Косову и да се као и до сада одлучно одупремо свим покушајима њене узурпације. Такође, нужно је да укажемо на питања наших својинских права, права државе, грађана и Цркве у најважнијим међународним институцијама и да их непоколебљиво бранимо.
Међународно право стоји чврсто на нашој страни, а Резолуција 1244 Савета безбедности Уједињених нација потврђује наш територијални интегритет на Косову и Метохији. У УН имамо проверене пријатеље, на првом месту Русију и председника Владимира Путина, као и Кину, који су нам важан ослонац у борби за наше право на Косово на међународној сцени. Само је Србија чланица УН и не постоји могућност да то буде и њена јужна покрајина. Столица за Косово у УН било би само друго име за независност Косова. То би била превара грађана Србије, а било који званичник наше земље који би својим деловањем омогућио да Косово постане члан УН, био би издајник српског народа и српских националних интереса.
Можемо и морамо да разговарамо са Албанцима на Косову о најширим могућим правима и о највећој могућој аутономији на свету коју могу да добију у Републици Србији. Али резултат тих разговора, и положај Албанаца на Косову, мора да остане у оквирима Устава Републике Србије и Резолуције 1244 Савета безбедности УН.
Јер Косово је увек било, јесте и биће Србија.
Ненад Поповић
Извор: vreme.co.rs
