Увек волим на подсетим јавност на хумана дела. Наш народ је у више наврата у својој историји показао да је хуман и у најтежим тренуцима. Један од тих тренутака догодио се давне 1885. године.
Тај догађај се у мојој породици препричава са колена на колено од мојих чукундеда и чукунбаба, па до данашњих дана. А тиче се разлога због којег је у холу зграде међународног Црвеног крста у Женеви постављена табла са натписом „Буди хуман као што је била хумана Србија 1885.“ Та табла је постављена у знак сећања на признање које је ова организација доделила Влади Србије и српском народу.
Све је почело ширењем Бугарске на Балкану последњих деценија 19. века. То је било директно кршење одлука Берлинског конгреса из 1878. године и за тадашњу Kраљевину Србију представљало директну опасност и провокацију.
После неуспеле дипломатске активности српски краљ Милан Обреновић је Бугарској објавио рат. Србија је у то време већ имала уређене болнице, а већ је основан и Црвени крст. Бугарска, са друге стране, није имала ни војне санитете. Због овога, бугарске рањенике није имао ко да однесе са бојишта ни да им пружи медицинску негу. Међународни Црвени крст прикупио је помоћ из свих крајева Европе која је требало да се допреми овој држави.
Тада је из западне и централне Европе једини пут до Бугарске водио преко Србије. И тада се догодило нешто што свет никада није видео. Војна команда Србије прекинула је рат на један дан, отворила линију фронта и пропустила медицински транспорт преко своје територије на путу ка Бугарској.
Србија је учинила и више од тога. Србија је транспорту међународног Црвеног крста додала лекове, ћебад и кревете из својих залиха и бугарским војницима предала све што је неопходно за отварање једне болнице.
Сличан догађај ни пре ни после 1885. године нигде никада у историји није забележен. Србија је помогла држави са којом је у том тренутку била у ратном стању.
У знак сећања на ово несебично дело, Међународни Црвени крст је Србији доделио посебно признање за хуманост, а плоча са натписом „Буди хуман као што је била хумана Србија“ подигнута је у згради ове институције у Женеви.
Српско-бугарски рат је био рат који је 14. новембра (2. новембра по грегоријанском календару) 1885. године Србија објавила Бугарској, а чији је непосредни повод било уједињење Kнежевине Бугарске и Источне Румелије, које је извршено кршењем одлука Берлинског конгреса а на штету Србије и Срба који су живели на тим подручјима пре и током Отоманске власти. Сматрајући да је то пореметило равнотежу на Балкану, краљ Милан Обреновић је вршио притисак на бугарску дипломатију да се спорне одлуке пониште, а када му то није уродило плодом одлучио је да целу ствар реши ратом.
Међутим, боље наоружана и уз то боље мотивисана бугарска војска извојевала је победу на Сливници, да би убрзо потом пребацила рат на територију Србије, што је довело до пада Пирота и повлачења српске војске све до Ниша. Неочекивани успеси бугарске војске приморали су велике силе, у првом реду Аустроугарску, да се укључе у посредовању око потписивања примирја. Мир у Букурешту је закључен 3. марта 1886. године. Рат је донео знатне губитке и једној и другој страни, али није утицао на територијалне промене.
Имао сам потребу да подсетим јавност на хуманост наших славних предака. Србија је и кроз овај догађај показала да је једна од најхуманијих држава на свету.
Живела Србија!

Др Угљеша Мрдић

Advertisements

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here