Изгледа да постоје само два решења загонетке, „како је могуће да они који су највише говорили против Срба и Србије постану неки од најпопуларнијих извођача у нашој земљи?“. Па тако бирамо између тога да ли врло лако праштамо или много брзо заборављамо, пише Glas-javnosti.rs.
Неки случајеви су били давно, па ево томе можемо приписати заборав, али неки су још увек „свежи“, а ипак заборављени.
Дино Мерлин
Опште позната је чињеница да је Един Дервишхалидовић, познатији као Дино Мерлин, говорио да је Србија „легло фашизма“, песме посвећивао Алији Изетбеговићу и „Зеленим береткама“ и величао Усташе и злодела над Србима.
Једна од најупечатљивијих изјава Едина Дервишхалидовића је она дата загребачком Слободном тједнику у којој је Београд назвао „леглом фашизма“, а 1994. на питање новинарке Глобуса да ли је могућ заједнички живот са Србима, оштро је одговорио: „Ма, какав суживот са Србима! Бог не воли оне који сеју неред и он ће их уклонити помоћу наших пушака.“
И после рата у сарајевским Данима 2001. изјавио је: „Срби би требало да узму лекове за своје болести, јер је евидентно да су болесни. Већина је болесна и то је један од разлога због којих би требало да идем у Београд, јер болесници се обилазе.“
Такође, Дино Мерлин је у току рата у Босни био ангажован на ратишту, а у то време настала су два његова велика хита: „Мене метак неће“ и „Да те није Алија“.
Један од „гестова“ Босанског певача који је највише разљутио народ у Србији је онај када је издао албум на којем је писало „Забрањено за Србе и псе“, а исти тај назив ставио је и на улаз у његов кафић.
Наравно, овај случај није прошао без деманта и то баш пред његов велики концерт у Београду.
- Нисам србомрзац. Не мрзим никога, а поготово не један народ. То су бесмислице. Ја људе не делим по националности него на оне који чине неправду и оне којима се неправда чини. Када су Срби чинили неправду, реаговао сам. Када је неправда чињена Србима, и тада сам реаговао. То се јасно може прочитати из мојих интервјуа али то нико, из неког разлога, овде не спомиње- изјавио је тада Дино.
Ханка Палдум
Певачица, Ханка Палдум, налази се на списку људи из јавног живота који се терете за најстрашније злочине почињене над Србима у окупираном Сарајеву за време опсаде града од 1992. до 1995. године.
За њу се наводи да је наводно била чланица Зелених беретки те да је узимала таоце и учествовала у стварању логора у Основној школи “Слободан Вуковић”. У том је логору, додаје, учествовала у мучењу жена.
Србе је називала Црним душманима, а после је за исте те људе певала.
У њеном случају демант су биле изјаве да је помагала Србима, као и да није имала лошу намеру.
Џала Брат и Буба Корели
Амар Хоџић и Јасмин Фазлић, познатији као Буба Корели и Јала Брат, пре него што су почели да сарађују с бројним певачким звездама и да наступају у Београду, били су познати по томе што су на друштвеним мрежама позивали на линч, вешање и клање Срба.
Јутјуб канал Империа у власништву је Бубе Корелија и Џала Брата и то јасно пише у одељку „основни подаци“, где је такође наведено да су посао с том друштвеном мрежом покренули још 2006. године. Управо на овом каналу, верификованом и признатом од стране Јутјуба, објављене су монструозне претње следеће садржине: „Лајк ако би и ти кл*о Србе“ и „Мафијашу, је*о те отац српски, читав живот само го*на једете. Све су Србе вешали на врбе.“
Иако су за то постојали бројни докази, као и непобитне чињенице, ретко ко то и даље помиње, с обзиром да чак ни наше највеће звезде понекад не могу да достигну број публике коју ова два репера имају на својим наступима.
Њихов демант је био да су профили са којих су ове увреде и говори мржње упућивани, лажни и да они немају никакве везе са тим.
Тереза Кесовија
- Нема тих пара због којих бих тамо наступила. Моја душа није на продају.- говорила је Тереза током година одбијања да пева у Србији, као и да не жели да пева „четницима који су јој отуђили клавир“.
Наиме, Тереза је са одушевљењем поздравила и ослобађање Анте Готовине оптужби за ратне злочине.
- У девет сати требала сам бити на рехабилитацијским вежбама због операције колена, а дошла сам у 10.30 јер сам пратила читање пресуде. Сузе су ми потекле и ништа ме више не боли! Јако сам сретна, немам речи! Познајем Анту Готовину, предиван је човек без трунке грубости у себи и с огромним осећајем за правду. Желим му да сад ужива у деци и да њега и Младена Маркача милијарду пута чува драги бог- биле су њене речи.
За време хрватског домовинског рата, Тереза је била прилично активна на скуповима посвећеним величањем лика и дела клерофашисте Фрање Туђмана, а занимација јој бе била и ламентирање по хрватским медијима о томе како су јој зли Срби спалили кућу.
Дуго после завршетка рата, Тереза је давала свакакве изјаве против Срба, са поносом истичући, како њена нога никада у Србију крочити неће.
Међутим, у јануару 2011. године Тереза је ипак запевала у Србији, и у Новом Саду и у Београду, што је уједно био и њен демант.
Када се појавила на конференцији за новинаре у Београду одмах је запевала „Пријатељи стари где сте“.
- Предуго нисам била овде, не мојом и вашом кривицом, али уверена сам да ћу вас песмом уверити да вас волим највише на свету. Све ружне ствари треба оставити у прошлости и уз љубав гледати у боља времена. Лако је говорити о љубави, тешко је певати, а ја ћу вас уверити да најлепше певам о љубави- рекла је Кесовија.
Јадранка Барјактаровић
Јадранка је певала у Подгорици, огрнута црногорском заставом и то песмом „Не може нам нико ништа – јачи смо од Србије“, али и стихове:
„Да ли ће се икад срести Србија и Црна Гора? Не, нема збора. Пре ће се отопити снег са врха Дурмитора“.
Иако је имала своја оправдања, Јадранка је ипак сама себи стала на пут што се тиче наступа и промоције у Србији.
Подсетимо, иако је ова ситуација најсвежија од свих, Јадранка је ово певала на Миловом скупу и то након што је изгубио изборе у Црној Гори.
Ово је можда једини случај где Срби још увек нису ни заборавили ни опростили, али и то ћемо видети само да прође мало времена.
Певачи имају право на своја мишљења, као и да промене исто, али овде није реч о њима већ о српском народу, који неретко прихвата све оне који су по њему „газили“, па тако и њих. Питање јесте, да ли проблем у њима или у нама?
