Одлука хашког тужиоца Џека Смита да, уочи вашингтонских преговора, објави да је још у априлу подигао оптужницу против косовског председника Хашима Тачија и бившег председника Скупштине Кадрија Веселија, може само на први поглед значити корак ка правди за жртве, a далеко више тај потез крије опасну замку. Неправоснажна оптужница, макар садржала имена 100 убијених људи и дугу листу доказа, још је далеко и од суђења, а камоли коначне пресуде. Другим речима, оптужница је и даље мртво слово на папиру.

Из Смитовог кабинета, иначе потпуно затвореном за било каква питања, поручено је да су Тачи и Весели ометали правду и подривали рад суда. То је званично објашњење за одлуку која је прекјуче по подне одјекнула као бомба. Ипак, оптужницу треба посматрати у светлу чињеница да је Специјализовано тужилаштво косовска институција, која је само физички измештена у Хаг, а под контролом је великих сила, пре свега САД.

„Tо је само једно од средстава неоружане борбе у рату чији је циљ стварање независне државе Kосово и који није завршен. Окончана је само његова оружана фаза. Специјални суд за злочине ОВK у Хагу је суд лажне државе Kосово кога су основали побуњеници на делу окупиране територије Србије. Има вишеструку функцију. У првом реду притисак на власти у Приштини да прихватају решења која им се намећу. Затим, то је варка за српско јавно мњење како би народ помислио да велике силе теже остварењу правде за жртве злочина и да се тако омекшава притисак народа на власт да ниједним актом не погодује независности Kосова”, каже за Политику адвокат Душан Братић.

Он додаје да је оптужница замка и за наше државно руководство које из моралних разлога не може да је вербално не подржи и да не сарађује на терену уступања доказа. Тиме заправо, признањем суда, де факто признаје и лажну државу.

„Плашим се да ће суд Тачија ослободити и тиме заувек декриминализовати и злочиначку природу те лажне државе. Уместо тога Србија би морала да спроводи правду и да Тачију и другима суди у одсуству док наше службе безбедности не омогуће њихово присуство. Израел је тек 1960. године акцијом Мосада обезбедио присуство нацисте Адолфа Ајхмана и пресудио му”, закључује Братић.

Неповерење у међународни суд и те како је основано. Трибунал за бившу Југославију ослободио је Рамуша Харадинаја оптужби за злочине у Јабланици, а Фатмира Лимаја за злочине у логору Лапушник. Зато је тешко поверовати да се сада, после више од две деценије, дошло до доказа против Тачија и Веселија, на основу којих би они могли да буду осуђени.

Адвокат Драгољуб Станковић, бивши заменик тужиоца за ратне злочине, који је истраживао велики број догађаја на КиМ у којима су Срби били жртве, поред осталих и случај „жута кућа”, сматра да је правно проблематично зашто је тужилац обелоданио неправоснажну оптужницу, јер то није у складу са одредбама Правилника о поступку и доказима и закону по којем поступају суд и тужилаштво.

„И процес потврђивања оптужнице има квалитет поверљивог акта. Имена оптужених не могу се јавно саопштавати. Оптужница се ставља на увид јавности тек пошто је потврди судија за претходни поступак. Специјализовани тужилац може да је обелодани или открије неки њен део властима треће државе уколико то сматра потребним у циљу истраге или кривичног гоњења, али не може то јавно учинити. Није јасно зашто је то ипак урађено”, наводи Станковић.

Осврћући се на образложење тужилаштва да је тиме требало да се спречи да Тачи и Весели ометају правду, бивши тужилац указује да судија за претходни поступак може да, на захтев специјализованог тужиоца, изда налоге за привођење.

„Налог за хапшење или притвор издаје се када постоји ризик од бекства, али и ако се сумња да ће окривљени уништити, сакрити, изменити или кривотворити доказе или да ће ометати одвијање кривичног поступка”, објашњава Станковић.

Оно што се десило после сукоба на Косову и Метохији није било у одбрани или борби за слободу, већ бруталан напад, усмерен на скоро све Србе који су желели да остану, сматра Клинт Вилијамсон, бивши тужилац специјалног истражног тима Европске комисије за злочине ОВК. Он оцењује да је дошло до значајног развоја ситуације у истрази током његовог мандата, који је окончан 2014. године.

Како преноси РТС, он је на сајту Правног факултета „Сандра Деј О’Конор”, на којем предаје, објавио текст у коме је навео да циљ истраге није био напад на ОВК као организацију, већ против појединаца.

„Уместо тога, ово је био бруталан напад на значајне делове цивилног становништва. Био је усмерен на скоро све Србе који су желели да остану на Косову, од којих су многи били старији или немоћни, на Роме и друге националне мањине, а био је уперен на оне косовске Албанце који су се супротставили малој групи ОВК која је имала монопол на власт. На крају, реч је само о одређеним појединцима у руководству ОВК који су користили елементе те организације за вршење насиља како би стекли политичку моћ и лично богатство”, поручио је Вилијамсон.

(Аутор Доротеа Чарнић / Политика)

Advertisements
--

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here