Будимпешта се и даље противи тежњама Украјине за чланство у НАТО-у јер сматра да је деловање Кијева „неприхватљиво“ за алијансу.
Мађарској ниje потребнo никаквo распоређивање трупа НАТО-а на њеној територији усред текућег спора око Украјине, рекао је мађарски министар одбране Тибор Бенко.
Званичник је потврдио извештаје да САД и НАТО преговарају са свим државама чланицама које се граниче са Русијом, Украјином или обема, о додатном распоређивању трупа из блока. Будимпешта, међутим, верује да је њена војска способна да обезбеди сву безбедност која јој је потребна, без икакве помоћи НАТО трупа.
„Мађарска је већ створила такву националну снагу, развила такве националне способности да се у садашњој ситуацији није потребно ослањати на друге стране снаге“, навео је Бенко.
„У садашњој ситуацији, не сматрамо прикладним, нити тражимо, да се овде распореде НАТО појачања. Можемо изаћи на крај с тим.“
Амерички председник Џо Бајден рекао је у петак новинарима да ће Америка повећати своје војно присуство у источној Европи, распоређујући мањи број додатних снага у региону „у блиској будућности“.
Тај потез долази усред појачаних тензија око Украјине, која је наводно мета наводне руске инвазије, према западним медијима и западним званичницима. Москва је досљедно негирала такве тврдње, инсистирајући да нема намеру да нападне суседну земљу.
Мађарски министар одбране је такође поновио да се његова земља противи тежњама Украјине да се придружи НАТО-у. Иако је Будимпешта првобитно подржавала тај потез, њен став се променио пошто је Кијев показао „неприхватљиво“ понашање за потенцијалног члана алијансе, објаснио је Бенко.
„Украјина је деловала против Мађара који живе у Закарпатју и понашала се неприхватљиво за алијансу. Након тога влада остаје при ставу да Украјина није спремна да се придружи, јер не испуњава стандарде НАТО-а“, навео је Бенко.
Кијев и Будимпешта су дуго у спору око третмана етничке мађарске мањине која живи у западном украјинском региону Закарпатје. Регион је био под мађарском влашћу до почетка 20. века, мењајући земље неколико пута, те је завршио као део Совјетског Савеза након Другог светског рата. Односи између Украјине и Мађарске брзо су се погоршали након што су власти у Кијеву након пуча на Мајдану усвојиле контроверзни закон о образовању, који је оштро ограничио права етничких мањина да се у школама учи на њиховом матерњем језику.
Крајем 2018. сукоб је ескалирао када су украјински медији емитовали снимак на коме се види како мађарски конзул дели пасоше земље етничким Мађарима који живе у западној Украјини. Скандал погоршан чињеницом да је двојно држављанство технички незаконито по украјинском закону, резултирао је протеривањем дипломата и жестоким ратом речи између две земље.