Француске обавештајне службе већ неко време покушавају да од надлежних у БиХ добију информације о Казеу, будући да је он, одмах по избијању рата у БиХ, стигао на ове просторе и придружио се исламским терористима у борбама против Војске Републике Српске.

Казе у БиХ живео под најмање три имена и то: Абу Џафер, Абу Ибрахим и Абу Мухамед. Управо ти лажни идентитети су му помогли да се из Француске, после низа скандала које је изазвала „Рубешка група“, тајним каналима пребаци у БиХ и ту живи можда чак и данас.

Члан Експертског тима Југоисточне Европе за борбу против тероризма и организованог криминала Џевад Галијашевић рекао је да Казеови заштитници знају да ли је он у БиХ или не, али да то неће рећи ни француским ни домаћим службама.

Према његовим речима, Казеа и Димона не повезује само „Рубешка група“, којој су француске власти на терет стављале припрему атентата на неког од чланова Г-17, те низ оружаних пљачки и разбојништава у Француској, него се обојица доводе у везу са наводном хуманитарном организацијом „ИГАСА“, једном од финансијских паравана Ал Каиде, којој се приписује и покушај атентата на покојног поглавара Католичке цркве папу Јована Павла Другог током његове посете Бањалуци 2003. године.

Он сматра да ће француски обавештајци тешко доћи до валидних података о Казеу или било ком другом исламском терористи, јер су они и данас у БиХ заштићени са најмање три прстена. „Први прстен је врх Исламске верске заједнице, предвођен рејсом Мустафом Церићем, који је и најодговорнији за довођење и масовну натурализацију муџахедина. Други прстен чини Савет за одбрану и безбедност СДА, странке која је још 1990-их година широм отворила врата БиХ Арапима, док трећи прстен представљају оперативци ЦИА, који су од самог почетка знали све о придошлицама у БиХ, али због других интереса нису хтели да реагују, нити да траже њихово протеривање“, појаснио је Галијашевић.

СЛУЧАЈ

У минулом рату Шемсудин Мехмедовић Шемсо, ратни начелник полиције у Тешњу, се бавио главама и судбинама тог града, каже Галијашевић.

Све је кренуло доласком муџахедина, а Мехмедовић им је био главна конекција.

Екрем Мујановић, Мухамед Члањак, Хакија Ужичанин и Мустафа Церовац тражили су од Шемсе елиминацију муџахедина, али је све било узалуд.

У жучној расправи чак је Члањак Шемси опсовао и Бога, а Ајановић из Мехмедовићеве полиције послао је писмо Алији Изетбеговићу.

Међутим, због сукоба такозване Армије БиХ и ХВО, Изетбеговић је у Тешањ стигао тек након две године.

Тада у Тешњу Изетбеговић смењује комплетан политички врх Тешња који је био против Мехмедовића и муџахедина. Ајановић, Члањак и Церовац оснивају потом СБиХ у Тешњу, а Ужичанин прелази у СДП.

Ратном начелнику полиције у Тешњу, Шемсудину Мехмедовићу, данас потпредседнику СДА и посланику те странке, у септембру 1992. године муџахедини су на поклон у Станицу полиције донели три одсечене главе српских војника! Овај догађај показао је само да је Мехмедовић и тада у својим редовима имао инсајдера, који је као заштићени сведок обзнанио ово јавности.

Одсечене српске главе из базе у селу Јабланица донео је муџахедин по имену Зеид, који се, у пратњи полицајаца Енвера и Амира Беше, те Бесима Сејдића, довезао пред полицијску станицу у Тешњу у теренском возилу.

– Зеид је узео пртену врећу и унео је у зграду полиције, бацивши је на сто дежурног полицајца Хакије Хаџана, који је исхитрено упитао:

„Шта сте то донели, браћо?“

Зеид је на то одговорио: „Шта је начелник тражио, ми смо урадили“. Донели смо, брате, три влашке главе њему на поклон – испричао је овај сведок.

Сведок наводи и то да је Мехмедовић дошао у станицу на позив дежурног полицајца, који је путем мотороле користио шифру „Хум
101“.

– Дежурни полицајац радосно му је саопштио да су браћа из Јабланице донела хедију и да он тражи муштулук. Недуго затим дошао је Шемсо (Мехмедовић) у друштву Емира Ахметовића.

Тада је Зеид узео врећу и истресао главе у ходник – наводи сведок у овом стравичном исказу.

Према даљим наводима сведока, Мехмедовић је пљунуо у правцу одсечених глава и рекао да је штета што су одсечене само три.

– Да сте, богдо, одсекли и хиљаду других – рекао је Мехмедовић.

Сведоци из Тешња причају да су одсечене главе касније однешене у овдашњи Дом здравља и да су касније биле неко време истакнуте на средњовековној тврђави у Тешњу набијене на кочеве.

Према исказу сведока, Шемсудин Мехмедовић је одједном наредио полицајцима Емиру Ахметовићу, Смаилу Смаилбеговићу и Хакији Хаџану да покупе одсечене главе и закопају их на тајну локацију у околини Тешња.

Приликом изненадне контраофанзиве и ослобађања Црног врха, борци Војске Републике Српске су запленили фото-документацију овог злочина, лична документа одреда, стране валуте новца, дрогу, инострано оружје, итд. од терориста из одреда „Ел муџахедин“ који су побегли са својих положаја пред налетом војника Републике Српске.

ПОСЛАНИК СЕКАО СРБИМА ГЛАВЕ

На челу осумњичених за монструозни ратни злочин почињен на Црном врху Шемсудин Мехмедовић, бивши први полицајац у Тешњу,
а сада посланик у Парламенту БиХ.

Пуних шест година требало је Тужилаштву БиХ да покрене са мртве тачке процесуирање ратних злочина на подручју Тешња (ФБиХ), директним позивањем на одговорност тадашњег начелника Станице јавне безбедности у том граду, а садашњег посланика у Парламенту
БиХ Шемсудина Мехмедовића.

Он је признао да се води истрага и против њега, поручивши да зна своју прошлост и да они који мисле да има и његових нечасних радњи то треба и да докажу.

Мехмедовић је, заједно са ратним командантом у Тешњу Мустафом Церовцем, на челу листе на којој су деветорица који се сумњиче за одговорност за злочин на локалитету Црни врх између Тешња и Теслића, када су на свиреп начин одсецањем главе живота лишени заробљени српски војници. Благоје Благојевић, Ненад Петковић и Бранислав Ђурић су са коњском запрегом, разносећи храну војницима ВРС на положајима, залутали на непријатељску територију, што је било кобно за њих.

Окружно тужилаштво у Добоју је још 2005. године од Центра јавне безбедости из овог града примило пријаву и покренуло поступак против одговорних за свирепо убијање српских војника и цивила из Тешња и Теслића током ратног периода у БиХ.

У складу са препоруком Тужилаштва БиХ и упутством Републичког тужилаштва РС, добојско Тужилаштво је пријаве и предмет проследило државном Тужилаштву БиХ.

Пријаве се односе на почињене ратне злочине против најодговорнијих лица у СЈБ Тешањ и команди Оперативне групе „7-југ“ такозване Армије БиХ, која је од 1992. до 1995. године чинила злочине на том подручју. Пријава је поднесена још против седам особа из састава мешовите војне формације састављене од припадника такозване Армије БиХ и плаћеника из Саудијске Арабије, Судана, Палестине, Бахреина и Египта.

Камп за њихов прихват и обуку под називом „Ел Муџак“, наведено је у пријави, налазио се у насељу тешањске општине Јабланица.

О одсецању глава Благојевића, Ђурића и Петковића на Црном врху наша и светска јавност, па и Трибунал у Хагу, упознати су још пре 13 година.

Чинило се да ће правда те 2005. године доћи по своје, али се то није десило све до сада.

РИТУАЛНО УБИЈАЊЕ

Муџахедини су одсечене главе српских војника Благоја Благојевића, Бране Ђурића и Ненада Петковића ритуално показивали на тешањској кули, пред зградом МУП и пред капијом свог логора у Јабланици, сведочио је Зоран Филиповић.

Advertisements

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here