Државни секретар САД Мајк Помпео био је иницијатор одлуке председника Доналда Трампа да одобри напад на иранског генерала Касима Сулејманија, преноси Си-Ен-Ен, док Њујорк тајмс наводи да иза тога стоји директорка ЦИА Ђина Хаспел.

Извори из америчке адмнистрације тврде да је напад на проиранске трупе у Ираку био потез високог улога који је показао Помпеов статус најутицајнијег званичника за националну безбедност у Вашингтону.

Уклањање лидера елитне једнице Револуционарне гарде „са бојног поља“ био је циљ највишег америчког дипломате већ деценију, преноси Си-Ен-Ен изјаву неимованог званичника који каже да је Помпео са тим предлогом изашао пред Трампа.

Према изворима блиским Помпеу, државни секретар је током своје каријере веровао да је Иран у корену свих проблема на Блиском истоку и фокусирао се на Сулејманија, „команданта у сенци“, који стоји иза тероризма широм тог региона.

Као бивши дипломац из Вест Поинта који још увек има много пријатеља у војсци на Блиском истоку, Помпео је био уверен да је Сулејмани крив за смрт стотине америчких војника, као и да је архитекта иранских војних операција у Ираку и Сирији.

Извор каже да је Помпео изјавио да се „неће повући из јавне службе док Сулејмани не оде са бојног поља“.

После изјаве да се неће кандидовати за сенатора у Канзасу, готово је извесно да ће Помпео наставити са утицајем у Трамповој администрацији, а који је, преноси Си-Ен-Ен, у рангу „државног секретара, министра обране и директора ЦИА“.

Међутим, Њујорк тајмс преноси да је друга личност утицала на Трампову одлуку потпуно предвидевши реакцију Ирана.

Директорка ЦИА Ђина Хаспел је оценила да је претња коју представља ирански генерал већа од претње од реакције Ирана ако би он био убијен, наводе извори из америчке адмнистрације.

Како се наводи, она је предвидела ракетирање база са америчким трупама као највероватнију реакцију Ирана, што се у уторак и одиграло.

Лист наводи са Ђина Хаспел није формално заузела став о томе да ли Сулејмани треба да буде убијен, њена анализа је протумачена као уверење ЦИА-е да би његова ликвидација ојачала, а не ослабила, позиције САД и безбедност на Блиском истоку.

Претходно су се низали различити сценарији о могућој одмазди Ирана за убиство Сулејманија који су укљуцивали ракетне ударе, терористичке акте усмерене на Американце на Блиском истоку или напад стотина припадника проиранске милиције на ваздухопловну базу Ал Асад.

Добра процена америчке обавештајне службе допринела је томе да су пројектили уништили празне хангаре и хаварисане авионе, па није било погинулих америчких или ирачких војника, преноси Њујорк тајмс.

Оставите Коментар