Србима су у УН дописивали злочине у последњем рату у Југославији и БиХ и сакривали извештаје с терена који су приказивали другачију слику од оне коју је захтевала америчка дипломатија!

То тврди некадашњи професор универзитета Илиноис у Чикагу Никола Моравчевиц́ који је имао увид у архиву Уједињених нација. Моравчевић каже да се тамо и даље налази низ извештаја који побијају сада вец́ општеприхвац́ену слику рата у БиХ, али којима још није дозвољен приступ јавности.

Политика рада Савета безбедности УН је да свака стална чланица може да скине неку тачку дневног реда која јој се не свиђа, а у име америчке администрације то је радила Медлин Олбрајт која је скинула низ извештаја. Међу њима је и писмо првог команданта „плавих шлемова“ Сатиша Намбијара који је писао да није био сведок никаквог геноцида нити ичега што би по обиму пришло близу проценама које су измислили медији.

– Намбијар је навео да је то класични грађански рат и да ту нема неког посебног кривца. Он је изнео и аргументе и то је Бутрос Гали примио, али је Мадлин Олбрајт тражила да се то избаци – каже Моравчевиц́.

Намбијарово писмо само је једно у низу оних докумената који никада нису угледала светло дана, а који сакупљају прашину у Архиву сталних чланица СБ УН. Моравчевиц́ је у својој књизи писао о ратовима у бившој Југославији, а добио је дозволу од Бутроса Галија, којег је лично познавао, да прегледа Архив.

– Пошто је Бутрос Гали био озлојеђен да га Американци нец́е подржати за други термин дозволио ми је да то писмо видим – каже Моравчевиц́.

Олбрајтова је сакрила и извештај о Рачку у ком је писало да наводни побијени албански цивили на ногама имају аустријске војне чизме и делове аустријске војничке опреме.

Моравчевиц́ наводи да нису разматрани ни прави извештаји официра УН са терена из Сарајева у којима је писало да су муслиманске снаге из заштиц́ених зона деловале по српским положајима, као ни извештај од 19. октобра 1994. генерала Мајкла Роуза да су снаге Алије Изетбеговиц́а кренуле у офанзиву из зоне безбедности и да крше примирје.

– Сец́ам се једног дела где се тврди да су српске снаге силовале 50.000 жена, а онда је неко послао извештај да српске снаге нису имале толико људи да то изведу – каже Моравчевиц́.

Архив сталних чланица СБ налази се на Менхетну и велико је питање да ли ц́е ико икада видети те извештаје јер СБ нема политику попут америчке владе да сви тајни списи морају бити отпечац́ени након протока одређеног времена.

--