УПРКОС радикалним захтевима дела европарламентараца, предвођених хрватским послаником Тонином Пицулом, да се Србији потпуно обуставе преговори са Бриселом уколико не уведе санкције Русији, таква формулација неће бити део коначне верзије нацрта извештаја о новој стратегији проширења ЕУ.
Ипак, нашој држави, и по компромисном амандману да ће „даљи приступни преговори зависити од усаглашањава спољне политике“, заправо прете „тапкањем у месту“.
Како су прецизирали из ЕП, предлог не предвиђа прекид преговора, већ да Србија не може да напредује на путу ка „клубу 27“ уколико не уведе санкције Москви:
– ЕУ треба да постави као приоритет усклађивање земаља кандидата са заједничком европском спољном политиком и настави приступне преговоре са Србијом само ако се она усклади са санкцијама и оствари значајан напредак у реформама везаним за процес проширења – наводи се у документу.
И ако се на страну ставе најновији притисци, европски пут Србије већ дуже време не иде брзином којом би требало, а последњи кластер 4 Србија је отворила у децембру 2021. Европска комисија оценила је да је наша земља спремна да отвори и кластер 3, који је, према ранијим најавама, требало да буде отпечаћен у децембру ове године.
Европарламентарци који притискају Србију да уведе санкције захтевају и да се преиспитају сва новчана издвајања ЕУ за Србију, „посебно сви пројекти који се финансирају у оквиру Економског и инвестицијског плана за Западни Балкан, како би се осигурало да су сви расходи ЕУ у потпуности у складу са стратешким циљевима и интересима ЕУ“. То је директно упозорење и да ће нас Брисел кажњавати завртањем славина претприступних фондова и инвестиција уколико се не прикључимо санкцијама.
Замрзавање планова о финансијској помоћи ЕУ за Западни Балкан у наредних седам година, чији би део колача припао и Србији, према томе, могао би да буде обустављен у складу са најновијим притисцима који стижу. Какве би последице то могло да има на нашу земљу показују подаци да се скоро две трећине наше трговинске размене одвија са земаљама ЕУ, одакле нам долази готово 70 одсто инвестиција. ЕУ је највећи донатор са више од четири милијарде евра бесповратних средстава, а управо су многи важни јавни објекти, школе, болнице… изграђени или обновљени уз помоћ европског новца. Финансијске инјекције обезбеђују се кроз Инструмент за претприступну помоћ, како би се помогло Србији да се припреми за чланство. У протеклих седам година из приступних фондова добијено је 2,4 милијарде евра, док 24.000 наших фирми, које запошљавају око 900.000 људи, долази из земаља чланица Уније. Подаци Привредне коморе Србије показују да смо током 2021. године Европљанима продали робу и услуге у вредности од 13,9 милијарди евра.
Расправа о предлогу извештаја о проширењу требало би да буде одржана 13. октобра у Комитету за спољне послове. Коначна верзија нацрта ће добити форму резолуције Европског парламента на гласању које се очекује током новембра.
Правник Милан Антонијевић објашњава да предлог социјалиста и демократа у ЕП није обавезујући, али да он говори о расположењу свих земаља унутар ЕУ када је реч о агресији Русије на Украјину:
– Видећемо како ће расправа изгледати. Имате ту и друге парламентарне групе које можда неће имати овако оштар став.
Страхиња Суботић из Центра за европске политике, предлог види као најексплицитније изражавање ЕП када је у питању критика због неусаглашавања са заједничком спољном политиком ЕУ јер су санкције Русији тема без преседана за Унију, као и покушај да нас, како каже, приволе на своју страну:
– Ипак, значајно је нагласити да је ово једна врста саветодавне резолуције.