Писмо Жељка Митровића преносимо у целости:

Фото: Информер
Фото: Информер

Драги Ђики,

Дуго ти нисам писао и да будем потпуно искрен, нисам ни планирао али твоја тврда столица исписана у 30 тачака коју називаш политичким програмом, а који устајало одише утиском да се ваша цењена политичка групица добрано презнојила и намучила да напабирчи бар наизглед довољно речи, истина слабо повезаних али ипак речи, и то само из разлога да план о будућности Србије некако ипак растегнете на папирићу мало већем од пола салвете.

Не би ово ни било вредно помена, драги мој Ђики, да не указује на нагло погоршање твог менталног стања због чега сам морао да ти напишем пар речи и то више као доктор који ти преписује лек или терапију коју треба да примиш, како Србији не би одузео још коју деценију и још коју милијарду.

Ђики драги, само човек који се најео забрањених печурака или је изгубио здрав разум може у приоритетима свог политичког програма предлагати забрану ријалити програма. Колико, драги Ђики, треба додатно да будеш бескрупулозан, бестидан, бахат и бесраман па да заборавиш да ријалити програме у Србију нисам донео ја, већ ти, драги Ђики, и то на велика врата Великог Брата, и то оног у коме су се у твојој продукцији, а у Пионирском граду, вадили полни органи и стављали на трпезаријски сто, а као споменик том ремек делу у тада отетом Пионирском граду, оставио си мртве пацове и живе бубашвабе као поклон будућим генерацијама деце коју имамо и ти и ја.

Да ли си заборавио, драги Ђики, да си се обогатио терајући медије да емитују ријалити програме из твоје продукције и тако отео медијима десетине милиона евра? Ја, драги Ђики, нисам заборавио јер се и данас борим са дуговима које си ми ти и твој ријалити програми направили. На сву срећу ја данас без тебе, драги Ђики, производим програме из те категорије за које добијам међународна признања.

Али, и да заборавим на тренутак ово твоје лоповско лицемерје и да је окосница твоје политике борба против ријалитија, не могу да заборавим прву тачку вашег цењеног политичког и помало архаичног плагијата где помињеш владавину права. Па, Ђики драги, сви смо за владавину права, само што правни систем који данас влада у Србији није инсталирао Вучић или неки ванземаљци, него ти, драги Ђики, и то са Борисом и екипом.

Као што знаш да ја знам, тако знаш и да нисмо ти и ја једини који то знамо, то знају сви па чак и моја баба Стана, па стога није баш најјасније колико је дубока твоја деменција, те си заборавио да сте скоро све данашње судије и тужиоце изабрали баш ви, па ме молим те подсети који си то спор изгубио, па си спознао да у Србији постоји недостатак владавине права или те ипак само тресе носталгија за временима кад си хапсио и тамничио без суда и пресуда.

Али да нисте баш све промашили говори чињеница да се слажем са вашим захтевом за лустрацијом? То јесте добро питање за Вучића. Зашто нема закона о лустрацији који би све вас лопове и носиоце корупције међу вама, коначно лустрирао, јер сте баш ви били носиоци власти скоро пуних петнаест година, па је нормално да вам се поред могуће лустрације провери и порекло имовине.

Ако се добро сећам, драги Ђики, некада си знао добро да рачунаш и зато инсистирам да ми као добар математичар специјализиван за израчунавање процената при изградњи мостова, експерт за игре са шибицама и маркетиншко-тапкарошким способностима објасниш, како се политиком против сиромаштва могу бавити они за чије владивине су Срби били најсиромашнији а владари најбогатији, ово је требало да буде обрнуто па верујем да си се овде, драги Ђики, потпуно погубио.

Али, није ово једино место где си се погубио, ако сам добро приметио ниси задовољан ни медијима и поред тога што, од времена када је интернет заузео лидерску медијску позицију у целом свету, ове теме постоје још само у Африци. Уосталом, ти си апсолутни господар свеукупне интернет дијареје и свих фекалија на друштвеним мрежама што ти очигледно није довољно, али не због медијске доступности и медијског простора, драги мој Ђики, већ због политике коју заправо и немаш, а њу не могу надокнадити медији бријањем мозга на коме си увек инсистирао.

Да коначно пређем на озбиљне теме којима сте крунисали ваш “средњошколски писмени” без иједног молекула зрелости и разумевања где се Србија налази данас. Драги Ђики, само неко ко је преспаво четири године или је био на Марсу до данас, мозе о најтежем српском питању, а то је недвосмислено Косово и Метохија, говорити, или још горе писати, у некаквом политичком програму као о избору где ће летовати или још горе, у којој ће кафани ручати.

Политичка зрелост није случајна ствар и стиче се посвећеношћу и снажним осећајем за национално добрим решењима,није довољно имати дигитрон и бруталну халапљивост како би се учествовало у овако важним питањима.

Драги Ђики, понеки тренуци наше епохе су сувише ретки да би их трошили на вашу површност и несхватање тренутка. Ако вам већ нико није судио због велеиздаје коју сте спровели са Међународним судом правде 2008. године и намерном верификацијом косовске независности, онда се бар уздржите од певања у црквеном хору опасних песама после којих увек, али увек, гину само српска деца.

Жељко Митровић

Извор: pink.rs

Advertisements