Ратни вихор који је 1914. године захватио Србију приморао је државни врх на повлачење из Београда ка унутрашњости земље. Заједно са краљем, владом и војском бежао је и велики број цивилног становништва.

И тако се догодило да једна мирна варошица на југозападу постане ратна престоница Србије и поприште праве историјске драме. Рашка је мала варош смештена у југозападној Србији, између Kопаоника и Голије, у долини где се Трнавска река улива у Рашку, а нешто даље и Рашка у Ибар. Иако мало место, реч је о граду невероватне историје.

Јер, управо је Рашка у јесен 1915. у време када је имала тек нешто више од 1.000 становника, 13 дана била ратна престоница Србије!

Мора да је то био спектакуларан и уједно страшан призор! На челу са краљем Петром, регентом Александром, Николом Пашићем и осталим члановима владе, у Рашку се слила буквално цела Србија, бежећи од ратних страхота које су већ захватиле север земље.

Најзначајније место у целој земљи тих дана је постала кућа рашке породице Kурсулић. Управо ту је, од 31. октобра до 12. новембра 1915. одржано чак 11 седница владе Kраљевине Србије на којима се расправљало о даљој судбини земље и народа.

Kућа Kурсулића, добростојећих локалних трговаца, потрајала је до данашњих дана и у њој се од 2015. налази градска библиотека и Центар за културу и образовање „Градац“ у чијем склопу је и галерија савремене уметности. Поводом 100 година од судбоносних догађаја из Првог светског рата овде је отворена спомен соба „Рашка – ратна престоница Kраљевине Србије 1915“.

У соби се могу видети бројне фотографије, документа, наоружање, униформе, као и завидан број уметничких предмета и комада оригиналног намештаја из тог периода. Све како би се што детаљније дочарао амбијент у коме је боравила и састанчила влада Kраљевине Србије у новембру 1915. године.

Ипак, највреднији експонат ове трајне поставке је ретко фототипско издање Мирослављевог јеванђеља, најзначајнијег ћириличног споменика српско-словенске писмености из 12. века. Управо у кући Kурсулића ово дело непроцењиве вредности предато је на чување државној благајни са којом ће прећи Албанију.

Leave a Reply