Криминални свет у Русији је након распада СССР-а, током којег је доживео процват, постао у најмању руку разнолик упркос устоличеним криминалним канонима насталих 30-их година. Сви ти „босови“, познатији у Русији као „лопови у закону“ (вори в законе), данас су угледни људи који живе у својим вилама, владају огромним бизнисима и изузетно су утицајни.

У руским медијима у понедељак је осванула несвакидашња вест — полиција је упала на тајни састанак такозваних „криминалних ауторитета“ и ухапсила 32 лица. Свима је одређен притвор, будући да је свако понаособ имао криминални досије и против њих су вођени одређени поступци. Међутим, аналитичари кажу да, ма какви „ауторитети“ они били, нису ни принети оним „босовима“ који свим тим управљају из сенке.

Шта су то „вори в законе“ и како постати „бос“

Према речима бившег оперативца руског Министарства унутрашњих послова Михаила Игнатова, под криминалним ауторитетима данас се не подразумева оно што је некада био „лопов у закону“, то сада може бити лидер одређене криминалне групе која оперише у интересу одређеног „боса“ и његове територије, са циљем зарађивања новца незаконитим путем.

Ствар је у томе што су ти „вори в законе“, како те криминалне босове називају у Русији, посебна каста која себе сматра да су изнад целе ситуације, себе виде као својеврсне криминалне „богове“ који могу да одлучују о судбинама свих чланова криминалних група, да именују нове босове, али и да решавају проблеме између мањих криминалних групација.

https://youtu.be/1w8zME-uDtw

Иако је током Совјетског Савеза важило правило да ти босови представљају такозвану „затворску касту“, данас они не настају искључиво у затворима, већ их „крунишу“ други, старији босови. Систем функционише тако што одређеног кандидата предлаже неки бос за кога је спреман да јамчи, а потом се између осталих босова воде дебате да ли је он вредан те титуле или није.

Међутим, како објашњава Игнатов, према правилима која су настала током СССР-а, постоје и одређени недостаци тог статуса — ти босови немају право да имају жене, не смеју да имају кућу, забрањено им је да носе било какво оружје сем ножа, а посебно је важно да ни у каквим околностима не сарађују са властима, било да је реч о полицији или о вишим структурама.

„То иде до тих граница да су, на пример, у затвору, они не би имали права да траже превремено пуштање на слободу, јер би то испало као да нешто захтевају од власти, што је у апсолутној супротности са тим криминалним канонима“, истиче. Међутим, у затвору ти босови уживају врховни статус, те се њихова моћ своди на то да управљају свим затвореницима.

Како се воде финансије

Босови између себе имају „обшчак“ — својеврсни фонд који се користи како би се пружила помоћ онима којима је то потребно — то су углавном они који су ухваћени и одведени на робију. Босови имају потпуну контролу над тим фондовима, они проналазе начине како да се тај фонд попуни, а одлучују и како ће се та средства трошити.

Када је реч о затворима, та средства се користе како би се својим људима купила храна, цигарете, чај, одећа, затим, новац се користи за поткупљивање администрације, као и за пружање помоћи породицама оних који су у притвору. Са друге стране, ван затвора се та средства користе за организацију будућих криминалних операција, али и за поткупљивање чиновника и припадника безбедносних служби.

Ко су „апељсини“

Постоји још једна категорија тих „лопова у закону“ — такозвани „апељсини“, што у преводу на српски језик значи поморанџе. Те „поморанџе“ су, према речима Игнатова, они босови који никада нису били ни у затвору, нити су против њих икада били покренути кривични поступци. „То су, заправо, балавци, који су пожелели да постану босови, те су свој пут до тог статуса платили великим сумама новца“, објашњава Игнатов.

Тај надимак углавном важи за припаднике грузијске националности, појашњава Игнатов, а те суме за добијања статуса крећу се углавном од 100.000 долара па навише, иако и даље важи правило да неко од постојећих босова мора да га предложи за „крунисање“. Међутим, будући да су свој пут до врха платили новцем, у криминалним круговима, додаје Игнатов, њихово мишљење се не узима превише за озбиљно.

Шта су „сходке“ (скупови босова)?

На тим окупљањима се обично састају најважнији босови који решавају сва питања из криминалног света која су се нагомилала, појашњава Игнатов. Реч је о редовним скуповима. Међутим, полиција не зна увек где ће се и када који скуп одржати. У случају да се то дозна, полиција увек реагује, иако то не значи и да ће сви ти босови бити ухапшени, јер у већини случајева они и нису починиоци злочина.

Како појашњава Игнатов, сам статус боса га не чини кривим пред законом, као што је то случај, рецимо, у Грузији, где је довољно уживати такав статус да би полиција имала право да га ухапси и стави у притвор. Босови могу бити приведени правди искључиво уколико се докаже да је учинио неки злочин.

Како полиција поступа са босовима?

Треба имати у виду и да полиција јако добро зна ко су ти босови, да су они добро праћени, али и да према њима имају и другачији приступ, тврди Игнатов. Како каже, то нису обични бандити, већ је у питању највиши слој криминалног друштва— њихов речник је другачији, самим тим и третман полиције. Свима је добро познато да је са њима лакше разговарати када их уважавате. Нипошто га не смете вређати, јер би тај полицајац који би се понео са непоштовањем могао „да навуче велики проблем“.

Игнатов каже и да су ти босови изузетно интелигентни људи. Са њима је изузетно интересантно разговарати. Ствар је у томе што не може било ко да буде бос, то су људи који имају изузетно добре организационе способности, који су у стању да разоружају било кога искључиво својим говором, без употребе физичке снаге. То су, додаје Игнатов, људи који су у стању да организују и управљају онима који су са „друге стране закона“, а то није лако урадити.

„Рат против кучака“

„Правилник“ тих босова је настао још пре револуције, али су након стварања Совјетског Савеза постајали све јачи. Највећи успон доживели су средином 30-их година прошлог века, а трајао је до 50-их, када им је тадашња власт објавила рат.

„То је био такозвани ’рат против кучака‘, с обзиром да су кучкама називали све оне који су убијали те босове у име владајуће партије. Тај рат није дуго трајао, али је током њега мноштво тадашњих босова поубијано, што по затворима, што на улицама. Међутим, иако се тај рат завршио, тај статус босова је опстао“, појашњава.

Колико су ти босови данас утицајни?

У данашњем друштву све се то, додаје Игнатов, драстично променило — упркос канонима босови данас имају невероватно скупу имовину, управљају огромним бизнисима, имају жене, додуше незванично, па чак и децу. Дакле, они су данас постали све ближи, такорећи, светској заједници.

И даље имају ужасно велики утицај, изузетно су активни, а како додаје Игнатов, иако се то не примећује толико у свакодневном животу, када случај дође до затвора — то се и те како види — тамо где обитава „вор“, тамо је дисциплина, тамо се зна ред.


Милош Ћурчин

Advertisements

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here