Легенда каже, да се на дан скупштинске расправе о спорном закону, десила необична појава у Беранама – одједном се услед “квара” неколико аутомобила десио застој на путу и кола једноставно нису могла да се упале. О томе шта се заправо десило и како је све почело, говори Јелена Божовић, политичка активисткиња из Берана, жена која је међу првима изашла на улицу.

“Дана 27. децембра у 11 часова, када је почела сједница Скупштине Црне Горе, нас десеторо је изашло на чувену Персину станицу, на излазу из Берана према Бијелом Пољу. Извели смо аутомобиле на улицу и блокирали пут. Намјера нам је била да на овај начин покажемо незадовољство и позовемо на блокаду путева, све док се не одустане од овог закона”, каже Јелена Божовић. Она сматра да претходни протести јесу окупили значајан број људи али да нису дали конкретан резултат. “Кап у препуној чаши била је слика свештенства на подгоричким улицама. Неко ко не поштује свештенство и кога онакве слике не позивају да се уразуми, показује да је обични безбожник који не жели преговоре”, тврди она. “Једино што нам је у том тренутку преостало, јесте блокада путева, како бисмо на тај начин скренули пажњу да ово није ни мало наивно. Овакав вид протеста, свак у својој општини показао се као веома добар и током дана и ноћи проширио се у све општине. Нико у полицији није слутио такав исход и сви су били концентирисани у Подгорици, гдје се једино очекивао скуп. С тога нису могли адекватно ни да реагују јер су тензије биле велике, а народ одлучан да не одустаје. На позив свештенства смо се разишли, али је ово било довољно да се у Црној Гори покрене једна лавина”.

Говорећи о својим утисцима из ноћи када је закон усвојен, Божовић каже да је повлачење са улица, хапшење посланика ДФ-а, тренутак гласања закона у парламенту и провокативни аплауз посланика након доношења закона, народ доживио као тренутак у којем је можда све изгубљено.

“Нико у том тренутку није знао шта је најпаметније урадити. С једне стране имамо голоруки народ са искреном намјером да по цијени живота одбрани Цркву, а с друге стране имамо приватну државу Мила Ђукановића који је уз подршку са стране до сада угушио сваку побуну и реализовао сваку замисао. Остало нам је само да се уздамо у наше црквене великодостојнике рачунајући на то да ће уз Божју помоћ наћи прави пут којим треба да кренемо”, каже она.

Јелена наглашава да повјерење које СПЦ има у народу није случано.

“У то смо се и сад увјерили. Литије које су организоване ових мјесец дана на изненађење свих, па и цркве, из дана у дан су све бројније. Креатори са стране који помажу Милу да у Црној Гори униште последњи стуб одбране на путу ка истоку, а то је православље, нису ни помишљали колика је снага вјере. Навикли да се без јаких кампања и огромног новца не може спровести успјешно ни једна кампања, рачунали су да ће и ова побуна без новца, трибина, пропагандних материјала и осталих ствари које западњаци користе да би промовисали неку идеју, проћи као и све друго.”

“Држава постоји због народа, а не народ због државе”

Млада функционерка Нове српске демократије сматра да закон није случајно донесен баш пред Новогодишње и Божићне празнике, јер је како каже, власт очекивала да ће еуфорија празника, празнична путовања и проводи читаву причу бацити у заборав. “Међутим, десило се супротно. Сви смо литије доживјели као најважнију обавезу тих дана, а у Беранама коктели и пријеми су отказани управо због овог закона. Уставом Црне Горе јемчи се слобода окупљања са циљем да се тим окупљањима искаже неко незадовољство. Није сврха окупљања ,,шетња док те ноге не заболе“ већ захтјев да се нешто промијени. Ваљда држава треба да уважи незадовољство оволиког боја људи. Уосталом, не постоји народ због државе него држава постоји због народа”.

“Ђукановић закон види као последњи удар на православље”

Божовић сматра да је у основи закон о (не)слободи вјероисповијести, план за последњи удар на православље у Црној Гори. “Након слабљења српског националног и вјерског јединства одвајањем Црне Горе и Србије, протјеривање ћириличног писма, признавање Косова, вршење притиска на разне начине како би се народ у ЦГ удаљио од свега што има српски предзнак, ово је требало бити последњи обрачун пред изборе наредне године и попис становништва 2021. Све анкете које су претходних година спровођене показивале су да народ у ЦГ ипак највише повјерења има у СПЦ и то је Мило видио као још једину опасност на путу апослутног владара Црне Горе. Начин на који је закон изгласан, уз обезбјеђење и полицијске патроле које су чувале скупштину 27. Децембра показује да тај закон није донесен вољом народа већ силом Мила Ђукановића”, категорична је она.

“Графитна револуција – креативна борба четкама и бојама”

“Можда чекивало се да ће молебани и литије, мирне шетње без инцидената полако почети да јењавају. Овај процес тече мирно, сви поштујемо препоруке цркве и ту је све лијепо и беспрекорно. Црква непрестано позива на мир и сви смо то усвојили. Међутим, било је важно да се догоди нешто што ће бити мирног карактера, а ипак имати обрисе револуције. И ту је ступила на снагу наша креативна омладина која не креће у борбу са палицама, већ са четкама и бојама! Тробојка је направила револуцију, и пружила много креативности и духовитости! Ове мирне акције највише иритирају Ђукановића јер нема законског повода да реагује и да ишта учини”, сматра она.

Однос полиције према муралима у бојама тробојке, Божовић види као обесмишљавање улоге полиције. “Сваке недеље чујемо за неко ново убиство, крађе, пуцњаве, бројни случајеви убистава у држави никад нису расвијетљени, а наша полиција се обрачунава са омладином која црта мурале. Тробојка за мене представља снагу и јединство”.

“Народ је уједињен”

Коментаришући изјаву предсједника државе и ДПС-а којом је учеснике литија назвао “лудачким покретом”, она сматра да се ради о изјава човјека који је у паници и који је потпуно изгубио контролу и ауторитет и код својих сарадика и на нивоу државе. “Након ове изјаве направљено је много шала што поиказује да је Ђукановићу боље да што мање прича. На сједници ОО ДПС у Беранама изјавио да је православац, а знамо да се декларисао као атеиста. Углавном, овај недефинисани (не)вјерник ових дана ујединио је народ не само на литијама него и у свакодневном животу: на послу, на улици, у кафићу, сви називамо Бога једни другима, кад некоме испадне новчаник сви појуре да га врате власнику, чује се хвала, молим, добродошао, називамо се браћом и сестрама те влада једна атмосфера какву још нисам овдје за свога живота доживјела. Ови лудаци су коначно срећни, а сва незадовољства, нетрпељивости, завист и остало што смо имали једни рема другима ових дана једноставно не постоји”, закључује она.

Поводом талас свесрпске солидарности у региону и свијету, Божовић констатује да је “ових дана веома популарно и модерно бити Србин, изнијети своје мишљење, бити поносан, бранити част и достојанство, бити храбар и одлучан. Због тога су ових дана многи остали без посла, па је и наш Новак Вешовић због свог националног опредјељења остао без посла. Међутим, сад када смо коначно уједињени шаљемо им поруку да нећемо оставити једни друге и да ћемо се борити за сваког нашег човјека. Нема више уцјена и пријетњи, више се нико не плаши. Протести и разни начини изражавања бунта само су одраз свеопштег незадовољства који се деценијама нагомилавао. Кап је прелила чашу и из народа је само потекло све оно што су деценијама у себи потискивали. На сваком кораку се бију мање или веће битке, али овај талас у Црној Гори је незаустављив. Почиње да мирише слобода и сви су тога свјесни”.

“Вратили смо углед Црној Гори”

“Читав регион и свијет нас прати, све очи су упрте у нас и с правом нас називају ових недеља центром православља у свијету. То нас све заједно чини јачима и храбријима. Обојили смо свијет тробојком, чак су и Нијагарини водопати засијали у црвеној, плавој и бијелој боји. Да ме неко погрешно не схвати, поновићу да је тробојка за мене симбол заједништва и љубави. На крају хвала свима који су нам пружили подршку, али за мене је посебан утисак и неописиву емоцију изазвала фотографија која нам је у знак подршке стигла из Призрена. Вратили смо углед Црној Гори, који јој је нарушен свих ових година. Ово је наша отаџбина и наша земља. Борба коју водимо свих година, имала је за циљ да се врати достојанство Његошевој Црној Гори”, поносно закључује Јелена Божовић, Српкиња из Берана и млада функционерка Нове српске демократије.

Leave a Reply