Ноам Чомски (91), чувени лингвиста, филозоф, и један од највећих мислилаца данашњице, ових дана проводи дане у самоизолацији у Аризони. Чомски је преко видео-линка разговарао са Срећком Хорватом у оквиру ДиЕМ25 ТВ о свету у доба – али и после – коронавируса.
Према Чомском, шокантно је да се у овом круцијалном тренутку на челу Америке налази Доналд Трамп, којег описује као „социопатског пајаца“.
- Коронавирус је веома озбиљан, али морамо да имамо на уму да нам се приближавају још две веће претње. Једна је она од нуклеарног рата, а друга глобално загревање. Коронавирус је ужасан и може да има застрашујуће последице, али биће опоравка. А после ове две претње опоравка нема.
Америка има превелику моћ, а Европа слепо прати свог господара. Додајте на то смрти хиљаде избеглица на Медитерану, каже Чомски, и схватићете у коликој је кризи западна цивилизација.
- Корона вирус натераће нас да размислимо о томе какав свет желимо – каже он.
Чомски верује да извор кризе лежи у краху тржишта и неолибералној политици која је појачала дубоке социо-економске проблерме.
- Знало се већ дуже времена да оваква пандемија може да се деси, и знало се да ће то бити пандемија корона вируса, модификација онога што смо видели са САРС-ом. Могли су да раде на вакцинама, да развијају заштиту од потенцијалне пандемије, и са мањим модификацијама већ данас бисмо имали вакцину – каже Чомски.
- Али много је већи профит у прављењу нове креме за тело него у проналажењу вакцине. Неолиберална куга је све блокирала. Чомски подсећа да су сви знаци упозорења били ту.
- Нисмо обраћали пажњу на информације. Кина је 31. децембра обавестила Светску здравствену организацију. Кинески научници убрзо су изоловали вирус. Земље у том делу планете су почеле нешто да раде. У Европи се то догодило макар донекле. Немачка има поуздани болнички систем и могла је да уради нешто за себе. Неке друге земље су игнорисале упозорења, пре свих Уједињено Краљевство и Сједињене Државе.
Да ли има места оптимизму, посебно ако многи грађани поверују да су ауторитарни режими спас?
- Постоји могућност да ће се људи организовати, да ће радити на бољем свету, али и тај свет ће се суочити са великим проблемима. Ово је кључни тренутак у људској историји, јер је време да спознамо дубоке мане света, дисфункционалне карактеристике читавог система, који мора да се промени. Ово је знак упозорења и лекција коју морамо да научимо.
На крају, Чомски каже да неће бити лако, али да су се људи суочавали са великим проблемима и у прошлости, и успевали да пронађу решења за њих.
