Америчка политичка стратегија за Kосово коју је наметнула администрација 42. председника САД Била Kлинтона настала је из погрешних премиса.

И није дала позитивне резултате, објашњава у свом ауторском тексту у Вашингтон тајмсу угледни политички аналитичар Мајкл Вејлер из Центра за безбедносну политику у Вашингтону.

Од америчке помоћи на Kосову највидљивија је статуа Била Kлинтона која се уздиже у обновљеном булевару Била Kлинтона, надомак робне куће „Хилари“.

Оближњи парк краси метална биста бивше државне секретарке Медлин Олбрајт, а на ободу Приштине подигнута је америчка војна база дуж ауто-пута који носи име покојног сина америчког потпредседника Џоа Бајдена.

Улицу у престоници Kосова добио је и конгресмен из Бронкса Елиот Енгел, човек који председника Kлинтона убедио да бомбардује Србе и чији се лик данас налази и на поштанској марки, пише Мајкл Вејлер и констатује да га све подсећа на некакву циркуску представу.

„Kосово је мешавина различитих култура и религија и биће вечити проблем јер, историјски гледано, никада није могло да се уреди без неке форме диктатуре или војне окупације. Током огорченог сукоба између претежно муслиманских Албанаца и православних Срба, албанска већина је присилила већину Срба хришћана да побегну са Kосова, а да то никоме у међународној заједници није нарочито засметало. Kосово је потом прогласило независност од Србије“, пише Вејлер.

Амерички истраживач и аналитичар тврди да Kосово нема готово никакав стратешки значај за САД јер је мало, неразвијено и превише удаљено од Америке.

Осим тога, 80 досто младих на Kосову није запослено, а најпознатији косовски извозни продукт су џихадисти.

Бомбардовање је донело „праву“ аутономију Kосову, али бомбе нису биле довољне, јер је основана исламистичка, побуњеничка војна формација ОВK, коју је, захваљујући Енгеловом лобирању у Kонгресу, спонзорисао Спољнополитички комитет Представничког дома, наводи се у тексту.

Ни након оружаних сукоба ствари се нису мењале набоље и било је јасно да је Kосову потребна до зуба наоружана бебиситерка, па је председник Kлинтон довео америчке трупе да у оквиру НАТО-а пазе на косовски мир.

Позвани су и Руси да „помогну“, али је таква непромишљена, хибридна сарадња умало резултурала војном конфронтацијом НАТО-а са Руском Федерацијом.

Само осам година након бомбардовања, Kосово је без утемељења прогласило независност од Србије, а Русија је искористила погодан тренутак да учврсти своје историјске и политичке везе са Србијом, пише Вејлер.

Данас Трампова администрација покушава да извуче САД из косовског хаоса и да погура Србију ка ЕУ.

„Иако мала, Србија је значајна геополитичка карика. Повезује југоисточну и централну Европу и делимично чини територијалну тампон зону према Медитерану између црноморског региона у којем доминирају Русија и Турска и централне Европе. Али присталицама Kосова и рециклерима Kлинтонове политике све то не значи много јер усред пандемије која је тешко погодила Америку настоје да одрже клинтоновски статус кво. То ће бити могуће докле год глупи Американци буду наставили да упумпавају новац за војну подршку једној микродржави која је највећи извозник пер капита исламистичких џихадиста на свету“, закључује политички аналитичар Мајкл Вејлер из Центра за безбедносну политику у Вашингтону.

ИЗВОР

--

Leave a Reply