Препознајући интернет као један од важних сегмената за функционисање савременог друштва, Српска десница је организовала трибину „Контролисана безбедност деце на интернету“ са циљем да се родитељима укаже на све опасности са којима се њихова деца свакодневно сусрећу на друштвеним мрежама и претражујући садржај на интернету.

Фото: srpskadesnica.rs
Фото: srpskadesnica.rs

„Ово предавање смо организовали са идејом да предочимо родитељима да дигитално насиље постоји и које су то превентивне мере које би требало предузети пре него што уопште дође до злоупотребе друштвених мрежа.“, рекао је Миша Вацић, председник Српске деснице, наглашавајући да само родитељи и деца морају имати међусобног поверења, али да је контрола од стране родитеља неопходна, јер је интернет место где има превише непримереног садржаја који осим што утиче на психичко стање детета, може да у крајње исходује и суицидом.

Фото: srpskadesnica.rs
Фото: srpskadesnica.rs

Маја Раковић, стручни предавач из Интернационалне полицијске организације, истакла је да је ова тема све више актуелна и да је на родитељима је велика одговорност и да треба пратити понашање детета и реаговати правовремено уколико се појави проблем.

Фото: srpskadesnica.rs
Фото: srpskadesnica.rs

„У сваком моменту родитељ мора имати увид и јасну слику о томе шта њихова деца раде и гледају на интернету. И ту се морамо чврсто супротставити неолибералним промотерима који теже да тобож због људских права спусте границу самоодлучивања и независности деце од родитеља.“, рекла је Раковић, додајући да је виртуелни свет нажалост погодно тле, за све видове злоупотреба, почевши од педофилије, крађе идентитета, дроге, лажног представљања, пласирања садржаја који код деце могу изазвати све учесталију агресију, самоповређивање, поистовећивање са измишљеним ликовима.

Фото: srpskadesnica.rs
Фото: srpskadesnica.rs

Најважније од свега огледа се у разговору родитеља и деце, тај разговор мора бити константан, свакодневан. Он не сме бити рутински већ искрен и садржајан. Дете мора осетити да је родитељу стало, да тај разговор није само тренутна последица неког прекора из школе и слично. Тако се гради узајамно поверење из кога произилази адекватно понашање детета, пријавњивање негативних појава на које је наишло и сагледавање ситуације како би се дошло до адекватног решења евентуалног проблема.