У шумадијској општини Кнић, која је од почетка пандемије корона вируса, нема ни једног оболелог међу 14 хиљада страновника, одлучили су да се лекарима и медицинском особљу одуже – песмом!

Аутор је Марко С. Марковић, песник из овдашњег села Љуљаци, добар познавалац историје гружанског краја и аутор два романа.

Стихове уз звуке фруле Радована Сукновића читају Тамара Зечевић и Андрија Делић.

Монтажер спота је Бојан Андрић.

Према речима првог човека општине Мирослава Николића, излишно је објашњавати улогу лекара у веома тешкој борби са опаким вирусом.

  • Ако икако им можемо захвалити онда је то незаборавом, а најлакши пут до тога је песмом – каже Николић, председник општине која се сачувала у време зенита епидемије и поред чињенице да кроз њу као важном саобраћајном раскршћу годишње прође седам милиона возила.

До тога су дошли саморганизовањем, али и захваљујући овдашњој клими гружанског краја, где на релативно малом простору има чак три планине, језеро Гружу, неколико река, и споменик природе Борачки крш.

Српским чуварима здравља

Запамти Србијо, хероје своје,

у тешке дане што битке бију!

Ти мирно спаваш и ноћи ове,

док они будни, над нама бдију.

„Чувај се тата, пази се мама!“,

тихо се моли дете у ноћи,

„Знам да си лекар, али те молим,

можеш ли барем, на минут доћи?“

А мама витез храброга срца,

бели је мантил, к’о круна краси,

не тражи орден, нити признање,

већ своме ближњем да живот спаси.

А онда, после, кад битка прође,

у неком углу тихе болнице,

погледа слику детета свога,

па једна суза, падне низ лице…

Памтићеш Србијо, хероје своје,

поносна вечно, што си их дала!

Лекаре, сестре, медицинаре.

У твоје име, кажем им хвала!

Марко С. Марковић

Д. А.

--

Leave a Reply