У шумадијској општини Кнић, која је од почетка пандемије корона вируса, нема ни једног оболелог међу 14 хиљада страновника, одлучили су да се лекарима и медицинском особљу одуже – песмом!
Аутор је Марко С. Марковић, песник из овдашњег села Љуљаци, добар познавалац историје гружанског краја и аутор два романа.
Стихове уз звуке фруле Радована Сукновића читају Тамара Зечевић и Андрија Делић.
Монтажер спота је Бојан Андрић.
Према речима првог човека општине Мирослава Николића, излишно је објашњавати улогу лекара у веома тешкој борби са опаким вирусом.
- Ако икако им можемо захвалити онда је то незаборавом, а најлакши пут до тога је песмом – каже Николић, председник општине која се сачувала у време зенита епидемије и поред чињенице да кроз њу као важном саобраћајном раскршћу годишње прође седам милиона возила.
До тога су дошли саморганизовањем, али и захваљујући овдашњој клими гружанског краја, где на релативно малом простору има чак три планине, језеро Гружу, неколико река, и споменик природе Борачки крш.
Српским чуварима здравља
Запамти Србијо, хероје своје,
у тешке дане што битке бију!
Ти мирно спаваш и ноћи ове,
док они будни, над нама бдију.
„Чувај се тата, пази се мама!“,
тихо се моли дете у ноћи,
„Знам да си лекар, али те молим,
можеш ли барем, на минут доћи?“
А мама витез храброга срца,
бели је мантил, к’о круна краси,
не тражи орден, нити признање,
већ своме ближњем да живот спаси.
А онда, после, кад битка прође,
у неком углу тихе болнице,
погледа слику детета свога,
па једна суза, падне низ лице…
Памтићеш Србијо, хероје своје,
поносна вечно, што си их дала!
Лекаре, сестре, медицинаре.
У твоје име, кажем им хвала!
Марко С. Марковић
Д. А.
