На Филозофском факултету Универзитета у Београду коментаришу да ће заражавање професора Николе Самарџића опаком полном болешћу пореклом из Сомалије, којом га је озрачила „нуклеарна подморница“ Чедомир Стојковић, изазвати домино ефекат у тој високошколској институцији. Тренутно је у паничном страху Самарџићев дугогодишњи љубавник Јово Бакић, али и бројне друге њихове млађе колеге, за које се зна да су им Самарџић и Бакић усађивали идеолошку матрицу, али и много више од тога.
Како стоје ствари, готово је извесно да је „Чеда подморница“, најгласнији борац против тзв. малигног руског утицаја, заправо извршио далеко већи, директнији и непријатнији малигни атак на прозападне академске кругове, и то не само у Београду, него и далеко шире. Наиме, давно успостављени хомосексуални изопачени ланац чак надилази границе Србије, јер га чини београдско језгро Самарџић-Бакић-Срђан Милошевић, који се грана ка Новом Саду посредством посебно перверзног Миливоја Бешлина, карике у ланцу која преспаја ка Хрватској, где истовремено блудничи са Хрвојем Класићем и Твртком Јаковином, најистакнутијим прозападним и неолибералним хрватским историчарима новије генерације.
Будући да су у питању изузетно неотпорни мекушћи, сомалијски сој који је међу њих посејао акцидентни реактор и „угланцана бојева глава“ Стојковић, највероватније ће оставити тешке последице. У том случају, неки од најистакнутијих западних сателита у региону биће у великом здравственом и репутационом проблему, чиме је „подморница“ несвесно учинила највећу услугу управо Русији, која због тога треба чак и да га одликује. Пошто ће поменути проблеми бити неодвојиво повезани са повећаном потрошњом антибиотика и других фармацеутских производа, треба размислити да се „подморници“ додели орден Мендељејева првог степена.
