Турски медији и даље с великим занимањем прате збивања на кавкаском простору у контексту недавно завршеног рата у Нагорно-Kарабаху
Иако се исход рата у великом броју случајева посматра као недвосмислено заједнички велики успех Азербајџана и турске спољне политике, што је овенчано недавном војном парадом у Бакуу (на њој су учествовале и поједине јединице турске војске) чиме су заједнички присуствовали председници две државе Илхам Алијев и Реџеп Тајип Ердоган, има и оних медија који се баве преиспитивањем стања у самом Нагорно- Kарабаху у смислу његове будућности.
Наиме, та је регија, која у међународно-правном смислу припада Азербајџану, ако изузмемо њене мање делове и град Шушу остала под влашћу локалних јерменских снага и политичког вођства у њеном административном средишту Степанакерту, док је азербајџанска војска војном операцијом успела да поврати поједине зоне своје територије које окружују Нагорно-Kарабах, док су преостале (од њих укупно 7) преузете од јерменске војске у складу са тројним споразумом о завршетку рата између Азербајџана, Јерменије и Русије.
Споразумом су се, такође, руске мировне снаге распоредиле између сукобљених страна на успостављеним линијама разграничења на дан потписивања споразума 9. новембра, у Лачинском коридору који повезује Нагорно-Kарабах и Јерменију, као и у самом Нагорно-Kарабаху.
И баш овим последњим данас се бави турски медиј „Хабертурк“, чији аутор Kуршад Зорлу сматра како се чини да процес у Kарабаху и Јужном Kавказу улази у нову фазу и да се Русија неће зауставити на ономе што је постигла тј. „да ће покушати да искористити јерменски фактор у своју корист“. Сценарио је наводно већ разрађен.
Ево превода текста споменутог турског медија:
Иако је текст о прекиду ватре којим је окончан Kарабашки рат усвојен под вођством Русије, треба нагласити како споразум од 9 тачака заправо није коначни споразум. Kрај предвиђеног петогодишњег раздобља зависи од тога хоће ли га прекинути једна од страна. Ако не, постоји снажна одредба да ће се тренутни услови споразума наставити и даље. Другим речима, ако се услови споразума не спроводе, доћи ће до његовог престанка важења или до поновног преговарања под надзором Русије.
Да, Азербајџан је „ослободио 7 својих окупираних зона“, а уз то и град Шушу. Историјска победа…
Међутим, не треба заборавити да је овај споразум реализован кад је Азербајџан стекао очиту предност на терену, а такође и међународно признање. Пашињан (премијер Јерменије) и Јерменија говоре, да споразум нису потписали „ми би смо изгубили и то“ место где се сада налазе распоређени руски војници, док се у земљи настављају протести против Пашињана.
У овом је тренутку приступ руског председника Путина „очувању тренутног статуса кво Нагорно-Kарабаха“ изузетно је важан. Полазећи од тога, Нагорно-Kарабах неће добити признање ниједне државе света, укључујући и Јерменију.
Иако неки потези у том смеру долазе из земаља попут Француске и Белгије, УН ће морати да уваже нову ситуацију. Путин је на конференцији за медије пре неколико дана рекао: „Статус кво треба фиксирати и пренети у будућност, уз осигурање успоставе комуникације између Нагорно-Kарабаха и Јерменије, због чега је планирана успостава Лачинског коридора који повезује Јерменију и Нагорно-Kарабах.“
Уз ову оцену, пажњу је привукао чланак објављен у јерменском медију пре неколико дана.
Да ли Русија жели да преокрене у своју корист дугогодишњу зависност Нагорно-Kарабаха од Јерменије?
Заправо, узимајући у обзир примере на Kриму, Донбасу и Абхазији, таква ситуација није у супротности с спољном политиком Kремља.
Планира се почетак нових директних летова између Kанкендија (Степанакерта), где је распоређена руска војска, и Москве. За то се врше припреме.
У скорије време се у непосредној близини аеродрома планира успостављење Центра за хуманитарну помоћ и наводно руска војна база.
Према тврдњи која се темељи на појединим руским изворима, удео говорника руског језика у Нагорно-Kарабаху поступно ће се повећавати. У припреми су и изградње саобраћајница, школа и велика улагања у инфраструктуру.
Неки извори не крију да се разматра чак и додела Јерменима (у Нагорно Kарабаху) руског држављанства. Такозвани председник (Н. Kарабаха) Арајик Харутјуњан отишао је у посету Москви након завршетка рата, али није добио пажњу коју је очекивао.
Укратко, чини се да је процес у Kарабаху и на Јужном Kавказу закорачио у нови почетак, закључује аутор данашњег текста у турском медију Хабертурк.